Шест ствари које треба да знате о Рут Бејдер Гинсбург

Гинсбург је дипломирала као један од најбољих студената правног факултета на Универзитету Колумбија 1959. године, али није могла да нађе адвокатску фирму вољну да је запосли. Како је касније говорила имала је "три мане" - била је Јеврејка, жена и мајка.

Једном је рекла да у закон није ушла као, како су је касније прозвали, "шампионка једнаких права" већ је јасно анализирала проблеме. Била је друга жена изабрана да служи у Врховном суду САД.

Заклетву је положила под председниковањем Била Клинтона, њен глас у Врховном суду није био међу онима који су гласали да се преломе избори 2000. године када је Џорџ Буш победио Ала Гора, одупрла се позивима на смену током мандата Барака Обаме а Доналда Трампа је назвала "лажњаком" уочи избора 2016. године. 

Више од двадесет година борила се са разним здраственим проблемима, пет пута јој се враћао рак, падала је и ломила ребра, уграђивани су јој стентови због зачепљења артерија али је 27 година остала у столици судије Врховног суда.

Гинсбург је остала упамћена по снажном неслагању у случајевима у којима је женама оспоравано право на абортус и мањинама право гласа. Одлуку суда да избаци кључни део савезног закона који је осигурао бирачка права Афроамериканцима, Латиноамериканаца и другим мањинама 2013. године описала је као "бацања кишобрана у кишној олуји са идејом да се не покисне".

Преседан је била и њена одлука 1996. године којом се војном институту Вирџинија налаже да прихвати жене или се одрекну државног финансирања.

Поред грађанских права, Гинсбург се занимала и за смртну казну, понављајући гласање да би се ограничила употреба те казне. Током њеног мандата, суд је прогласио неуставним да државе погубљују ментално неспособне и убице млађе од 18 година. Такође је довела у питање квалитет адвоката за сиромашне оптужене убице.

Последње године провела је као неупитни вођа либералног крила. Поклоници њеног рада прозвали су је "Озлоглашеном РБГ" због њене одбране права жена и мањина.