Одлазак Шинза Абеа – оставка уз извињење

Шездесетпетогодишњи Шинзо Абе два пута је био на челу јапанске владе: од септембра 2006. до истог месеца 2007, и од децембра 2012. до данас, тако да је укупно на функцији премијера провео осам година и један месец.

Абе већ дуже времена болује од хроничне упале црева и 2007. године је напустио кормило владе због потребе за лечењем. Поново је ступио на функцију крајем 2012. године, захваљујући новој терапији која му је на неколико година омогућила нормалан рад.

Премијер Абе изјавио је да су му се ове године поново јавили симптоми, да је од прошлег месеца почео да осећа замор, те да му је овог месеца потврђен повратак болести.

Пред окупљеним новинарима рекао је да подноси оставку јер су у политици најважнији резултати, те да не сме да дозволи да због болести и терапије доноси погрешне политичке одлуке или не оствари потребне резултате. Изјавио је и да није прикладно да остане на функцији у условима када није у стању да са самопоуздањем каже да ће моћи да одговори на очекивања народа.

Премијер стабилности

Сада већ бивши премијер Абе недавно је оборио јапански рекорд у дужини непрекидног председавања влади, који је до тада држао његов рођак Ејсаку Сато, који се на челу државне администрације налазио од 1964. до 1972. године.

Од поновног ступања на функцију крајем 2012, Абе је унео стабилност у јапанску политику, јер су се до његовог другог именовања пет година заредом председници влада смењивали као на филмској траци – сваке године други.

Под његовом управом, владајућа Либерално-демократска партија (ЛДП) победила је на чак пет парламентарних избора.

Присиљен на одлазак?

Међутим, то дуго време које је провео на функцији управо је један од фактора због којег је на његова плећа пао снажан притисак да се повуче, након што је недавно био присиљен да потражи лекарску помоћ.

С обзиром на то да је Јапан стекао право да организује Летње олимпијске игре 2020. на састанку Међународног олимпијског комитета у Буенос Ајресу 2013, непосредно након ступања Абеа на функцију, у земљи је, може се рећи, и постојало очекивање да би он, природно, могао или требало да напусти функцију управо након одржавања тих игара у августу ове године.

Многе од политика његове владе, као што су либерализација визног режима за туристе из земаља у развоју или улагања у инфраструктуру и напредне технологије чије је разне плодове требало да представи светској јавности управо уочи или током олимпијаде, и јесу биле планиране и спровођене с највећим светским спортским догађајем на уму.

Време друге Абеове владе, дакле, требало је да буде период видног опоравка привреде од последица светске финансијске кризе из 2008. и нуклеарне несреће у Фукушими 2011. и доба економског раста, а врхунац тог опоравка је требало да буде успешно одржавање летње олимпијаде 2020.

Међутим, одлагање олимпијаде и нови епидемиолошки и економски изазови које је донео корона вирус навели су део политичког естаблишмента на помисао да је почело ново доба – доба кризе и несигурности – у којем је потребно другачије руковођење државом и лидер који поседује довољну енергију за огромни посао који предстоји.

Такође, мада је у првим месецима епидемије његов кабинет уживао велику подршку због релативно малог броја оболелих у односу на друге земље, попут Италије, Шпаније и САД, други, већи талас епидемије знатно је оборио популарност владе, којој се највише пребацује то што никада на целој територији није спровела униформне епидемијске мере, већ је борбу против вируса препустила локалним управама.

Притом, јавили су се бројни конкретни проблеми, као лоша организација и кашњења у вези с тестирањем или феномен у којем су неки угоститељски објекти затварани у складу с препорукама централне и локалних влада, док су други из исте области настављали да раде јер није било казни које би их присилиле на затварање.

Незадовољство грађана нарочито је изазвао лоше темпирани план Владе да новцем пореских платиша субвенционише део трошкова за путовање и одмор домаћих туриста унутар земље како би спасла хотелијерство и транспортне компаније, који је почео да се спроводи управо у тренутку када је број заражених почео да достиже рекордне нивое.

Такође, Абеово настојање да свим становницима Јапана подели по две хируршке маске бесплатно у време првог таласа епидемије када је владала несташица тих заштитних средстава наишао је на оштре критике, јер се испоставило да је велики део тих маски, произведених у Кини, био неисправан, због чега је дошло до знатног кашњења у дистрибуцији.

Иако је његова политика дала резултате у подупирању финансијског тржишта и подизању потрошње, постоје и критике да премијер Абе заправо никада није успео у настојању да заустави дугогодишњу дефлацију и спроведе структурне реформе у привреди које би омогућиле осетнији раст реалне економије.

Абеова заоставштина

Ипак, треба рећи да је, ради стимулације посустале економије, Абе покренуо мноштво реформи које претходне владе нису имале храбрости да спроведу.

Реч је о драстичној либерализацији визног режима захваљујући којој је број страних туриста скочио са осам на преко 32 милиона годишње, као и о отварању државе за увоз нискостручне стране радне снаге.

Такође, знатно је скраћен прековремени рад, продужено породиљско одсуство и уведене друге повољности које су олакшале веће укључивање жена на тржиште рада и чак омогућиле пензионерима који то желе да се (делимично) реактивирају.

Захваљујући тим мерама, економски бољитак су нарочито осетили туризам, саобраћај, али и ратарство, рибарство и прехрамбена индустрија, који су због старења становништва и смањивања радно способне популације трпеле велики недостатак радне снаге.

У друштвеном смислу, те реформе вероватно ће имати далекосежан утицај на положај жене у јапанском друштву и однос према страној радној снази и странцима уопште.

Сам Абе, као једно од својих већих остварења, навео је историјску посету Барака Обаме Хирошими 2016. – прву посету једног активног америчког председника том напаћеном граду који је искусио нуклеарно бомбардовање.

Жал за недовршеним пројектима

На опроштајној конференцији за штампу, Абе је изјавио да му је изузетно жао што није привео крају битне пројекте везане за решавање питања безбедности – реформу устава, потписивање мировног споразума са Русијом и повратак у земљу јапанских држављана које су шездесетих и седамдесетих година у тајним акцијама на јапанском тлу отели севернокорејски оперативци.

Наиме, један од великих задатака који је Абе узео на себе била је промена Члана 9 јапанског Устава, у којем стоји да се "јапански народ, у искреној жељи за светским миром заснованом на правди и реду, заувек одриче сувереног права државе на вођење рата, те претње и спровођења војне силе као средстава за решавање међународних сукоба".

Тај члан јапанском Уставу из 1947. године, који су заправо наметнуле америчке окупационе власти, даје снажну пацифистичку ноту, а Абе и његови истомишљеници из владајуће партије га већ деценијама доживљавају као препреку за ефикасну одбрану државе, иако он ужива велику подршку обичних јапанских грађана.

Абеова влада је 2014. и 2015. године кроз парламент прогурала низ закона којима је промењена дотадашња званична интерпретација устава по којој јапански војници у мировним и другим операцијама у иностранству нису смели да употребе оружје, те јапанска држава није могла да подржи савезничке америчке трупе ван своје територије.

Тиме је Абеова влада, практично, омогућила спровођење колективне одбране са САД, не само у случају да је нападнут сам Јапан, већ и у сценаријима попут оног када је угрожено јапанско бродовље у водама које нису под јапанским суверенитетом.

Могући наследници 

То се, сматрају аналитичари, може искористити, рецимо, као изговор да јапански војни бродови прискоче у помоћ америчким у Јужном кинеском мору у случају да је у њему угрожена слободна пловидба.

Ипак, Абеови напори да кроз унутрашње реформе утврди војнополитичко савезништво са САД у условима јачања кинеске моћи и наоружавања Северне Кореје остали су на томе – на промени интерпретације устава, те нису довели до измене самог текста устава како се он надао.

Неуспехом су се завршили и његови бројни покушаји да нуђењем јапанских инвестиција и личним зближавањем са председником Владимиром Путином издејствује повратак територија у Јужним Курилима које је на крају Другог светског рата заузела Црвена армија и тако формално закључи трајни мир са Москвом.

Као могуће наследници на функцији премијера помињу се бивши министар одбране Шигеру Ишибу, који је дугогодишњи Абеов унутарпартијски ривал, и шеф владиног кабинета и гласноговорник Владе Јошихиде Суга, који важи за једног од најближих Абеових сарадника.

Међу фаворитима су и бивши министар спољних послова Фумио Кишида и садашњи министар одбране Таро Коно.