Креативно одрицање од колонијализма: Окренути споменик наглавачке, наћи презимењака

Кип британског трговца робљем Едварда Колстона је завршио у мору бристолске луке, кип Кристофера Колумба у Бостону је остао без главе, а у Антверпену је из предострожности уклоњен кип краља Леополда Другог, познатог по страховлади у бившој колонији Конгу.

Колонијални симболи широм света се налазе под упитником. То је последица протеста након бруталног убиства Џорџа Флојда, којег је усмртио бели полицајац у Минеаполису.

Свађа око Афричке четврти у Берлину

Немачка је у поређењу с осталим силама имала релативно мало колонија и колонијална владавина је трајала релативно кратко: од 1884. до краја Првог светског рата, када је Берлин морао да уступи колоније у Африци, Океанији и источној Азији.

Но на врхунцу је Немачка ипак била четврта колонијална сила на свету, а последице тог времена се осећају и данас.

То је посебно видљиво у улицама које још увек носе називе колонијалних функционера попут Карла Петерса, Адолфа Лидерица или Густава Нахтигала. Донедавно су чак и касарне и школе носиле име Паула фон Летов-Форбека, заповедника оружаних снага у колонији Немачкој источној Африци.

Кипови бивших колонијалних владара се налазе свуда по Немачкој. Расправа се води и о уметнинама и предметима разасутим по немачким музејима, а који су овде стигли као колонијални плен.

Најгласнија свађа се води око берлинске такозване Афричке четврти, где улице носе називе или по бившим колонијама или по особама које симболишу колонијално раздобље. Локално веће грађана је још пре две године одлучило да имена колонизатора замени именима припадника покрета отпора током националсоцијалистичког режима.

Креативна решења

Но многи грађани и власници продавница су против мењања назива и то образлажу трошковима који би настали због мењања печата и слично. Неки су се једноставно навикли на садашња имена и не желе да их мењају.

Грађанска иницијатива "Про Афричка четврт" је дошла на креативну идеју како да задржи називе улица и одбаци колонијалну прошлост.

Тако би Улица Лидериц требало да буде названа не по колонијалном службенику него по једном граду у Намибији који се такође зове Лидериц. Улица Нахтигал не би носила назив по колонијалном владару Немачке западне Африке, него по теологу Јохану Нахтигалу. Улица Карла Петерса се већ неколико година не зове по колонијалном службенику него по истоименом борцу покрета отпора током Другог светског рата.

Но нису сви одушевљени овим креативним решењима те сукоб око назива и даље тиња. Слични примери постоје и у другим немачким градовима.

Није реч о брисању историје

Удружење "Постколонијал" се залаже за потпуну "деколонијализацију" урбаних простора – укључујући и уклањање споменика. Кристијан Коп, портпарол овог удружења за Берлин, сматра да није довољно уз спорне споменике поставити информативне плоче које се критички суочавају са особом представљеном на споменику.

Историчар Јирген Цимерер сматра да споменике треба задржати, али им исто тако треба променити контекст: "Споменицима треба одузети јуначки карактер како не би имали величајућу функцију. Тако што би се положили или поставили наопачке", предлаже он.

Али како се односити према гробовима? Рецимо, гроб Лотара фон Тротеа, пруског генерала који је дао наредбу за покољ над народом Хереро у данашњој Намибији. На његовом гробу у Бону не постоји ништа што би указивало на историјску димензију ове особе, а тај покољ до дан данас није признат као геноцид.

Десничари из Алтернативе за Немачку (АфД) су међу ретким политичким снагама у Немачкој којима читава прича око суочавања с колонијалном прошлошћу јако иде на живце. "Покушаје да се наметне историјска слика прочишћена од свих детаља који некоме сметају позната је само из тоталитарних режима", рекао је у Бундестагу шеф посланичког клуба странке Александер Гауланд. А посланик те странке Готфрид Курио се жали да се Немцима намеће "афрички култ кривице".

Да ли се уопште данашњим мерилима можемо дистанцирати од историјских личности и раздобља? "У сваком случају. Иначе не бисмо могли да се дистанцирамо ни од Хитлера, Химлера и осталих", каже историчар Цимерер.

Он указује да се актуелна расправа више односи на питање да ли данас смемо да уздижемо особе које по данашњим етичким мерилима не би прошле филтер.