Контроверзе око појма "раса" у немачком уставу

Карамба Дијаби свакодневно у Немачкој осећа расизам на сопственој кожи - на друштвеним мрежама, али и у реалном животу. Тај политичар немачких Социјалдемократа (СПД) на својој Интернет-страници то описује овако: "Изабран сам 2013. у Бундестаг као први црни човек рођен у Африци".

Крајем јануара на његову канцеларију у изборном округу у Халеу извршен је напад - из мржње према странцима, како се претпоставља.

Пуцали су у прозоре. На срећу, нико није рањен. Потом се догодио случај Џорџа Флојда, Афроамериканца којег је брутално удавио бели полицајац и одједном - дебата о расизму је ту. Али и дискусија о спорном појму у немачком уставу - "раса".

То једноставно треба да се избрише, јер наука показује да код људи постоји само једна раса - "људи", каже Дијаби.

Он је пореклом из Сенегала и већ 35 година живи у Немачкој. "Нажалост, многима је тешко да се суоче с том темом, јер уопште не могу да схвате колико је то важно за оне који су погођени. Лично сматрам да је важно да се појам расе избрише из устава Немачке", каће Дијаби у разговору за DW.

Странка Зелених је још почетком марта покренула расправу о Члану 3 Основног закона Немачке (званично име немачког устава, прим.ур).

Председавајућа Зелених Аналена Бербок за DW објашњава: "Достојанство сваког човека је неповредиво. То стоји у Члану 1. И то мора да се огледа и у Члану 3 у којем још увек стоји појам 'раса'. Сматрам да је есенцијално да се то избаци из устава".

У Члану 3 ради се о једнакости пред законом и забрани сваке врсте дискриминације: "Нико не сме да, због свог пола, порекла, расе, језика, домовине, вере, религиозних или политичких погледа буде ускраћиван или протежиран".

Научници: "Концепт расе је разултат расизма"

Многи данас сматрају да је појам "раса" застарео и чак расистички, каже Хендрик Кремер из независног Немачког института за људска права. "Тај појам иритира и оставља без текста", наглашава Кремер за DW.

Сам термин потиче из доба просветитељства и колонијализма. "Термин 'раса' је од 18. века повезан са категоризацијом људи, често са идејом хијерархијског односа, која је истовремено служила оправдавању ропства и колонијалне политике", стоји у једном документу који је Кремер написао за Немачки институт за људска права 2010.

"То је под владавином националсоцијалиста резултирало монструозним злочинима против човечности." Појам раса је "у основи отрован", указује Кремер.

До истог резултата дошли су и научници са Универзитета у Јени. У једном истраживачком извештају од прошле године су закључили да не постоји биолошко образложење да се једна људска група означи као "раса".

"Концепт расе резултат је расизма, а не предуслов", сматрају научници из Јене.

Страначки спор око појма "раса"

У међувремену су се све немачке партије огласиле о појму "раса".

Конзервативци (ЦДУ/ЦСУ) су скептични, а Алтернатива за Немачку (АфД) не жели да се тај појам избриште из устава. Остале странке пре да се то уради.

"Устав Немачке се снажно противи расизму, али то би морало и језички да се изрази", каже представник посланичке групе Либерала (ФДП) у Бундестагу Марко Бушман.

Левица би такође гласала за брисање појма. Јан Корте, представник њихове посланичке групе наглашава да је његова партија још 2010. поднела захтев за тим.

"Само расистичке теорије претпостављају да постоје различите људске расе", каже Корте.

Портпарол посланичке групе СПД Јоханес Френер захтева да се појам замени и у Кривичном као и у Закону о антидискриминацији.

Заменик председавајућег посланичке групе ЦДУ Торстен Фрај сматра да је исправан путда се немачки устав модернизује на оним местима где је застарео.

"Осим тога, морали бисмо да сузбијемо расизам у нашем друштву." Фрај је међутим скептичан према идеји да ће се Немачка том циљу приближи променом Члана 3.

Покрајина Бремен је корак испред осталих, тамо је недавно избрисао појам "раса" из покрајинског "устава". Основа за то био је хитан захтев посланичких група СПД, Зелених и Левице.

И неке друге покрајине донеле су сличне измене: Бранденбург, Мекленбург Предња Померанија, Тирингија и Саксонија Анхалт.

Ту су још и европске земље попут Француске, Финске или Шведске које су се одавно дистанцирале од појма "раса", напомиње Хендрик Кремер из Немачког института за људска права.

Компликована промена устава

Зелени желе да у Бундестаг унесу нацрт закона који би помогао да појам "раса" нестане из устава. За промене устава потребна је двотрећинска већина у Бундестагу, што није сигурно да ће проћи с обзиром на то да се у ЦДУ и ЦСУ колебају а да је АфД против.

Па чак и да се појам "раса" избрише из устава, шта би онда стајало на том месту? Хендрик Кремер већ дуже има јасну идеју: "Нико не сме да буде расистички дискриминисан", гласи формулација коју он предлаже.

Кремер сматра да је важно да се зна да се ради о "расистичкој дискриминацији".

"Етничку припадност" сугерише политичар СПД Карамба Дијаби, који је уједно и члан Одбора за људска права немачког Бундестага. "Волео бих да можемо да саставимо потребну већину", каже Дијаби. Ипак, свестан је да је дискусија о томе - тек почела.