Зашто грађани афричког порекла морају да доказују да су Немци

Пре неколико дана у Берлину сам посматрао како група полицајаца покушава да помогне једном човеку који је пао у несвест. И тек када сам кренуо да одем, приметио сам да је један од њих црне боје коже. Морао сам још једном добро да погледам. То је било први пут да сам у Берлину видео црног полицајца.

У Немачкој особе црне боје коже раде пре свега на слабије плаћеним пословима.

"То је пример структуралног расизма", каже Полијана Баумгартен, немачка редитељка бразилског порекла која се у својим радовима пре свега бави проблемима расизма и дискриминације. Она каже да је за жене црне боје коже готово немогуће да нађу посао на којем би "искусиле неку форму достојанства".

Недостатак података отежава рад на антидискриминацији

Дискриминација на бази расизма, како показују статистике, у Немачкој је у сталном порасту. Године 2018. забележено је 20 одсто више таквих напада него годину дана пре. Али прецизни подаци о томе какве су последице тих напада и не постоје. У статистику, наиме, не улази нпр. етничка припадност жртава расистичких напада.

Научник Данијел Гјамерах бави се феноменом расизма и у његовом раду недостају му подаци о расизму усмереном против особа афричког порекла у Немачкој. Иако у тој земљи живи око милион особа тамне боје коже, научних истраживања на тему расизма против те група грађана готово и да нема. Како би сакупио искуства тих људи у Немачкој, Гјамерах је покренуо пројекат "Афроцензус" [Afrozensus - Zensus је попис становништва, прим. ур.].

Пројекат финансира Уред за антидискриминацију немачке савезне владе и ту ће, поред демографских података о полу, старости и етничком пореклу, бити сакупљени и подаци о искуствима с дискриминацијом у свакодневици. Циљ пројекта је да се развију стратегије у борби против дискриминације особа афричког порекла.

"Наш циљ није да те људе одвојимо од остатка становништва, већ да сазнамо где се то њихова искуства поклапају са искуствима других мањинских група", објашњава Гјамерах.

"Тако добијени подаци омогућиће нам да у јавности подстакнемо расправу на тему дискриминације", каже Себастијан Бикерих, портпарол Уреда за антидискриминацију.

Геноцид у Африци

Када се у Немачкој разговара о расизму, неизбежно се дође до времена националсоцијализма. Неки стручњаци сматрају да је неспособност да се расизам у јавној расправи сагледава у складу с важношћу те теме, наслеђе нациста и њихових расних теорија.

За Гјамераха важну улогу игра и немачко колонијално наслеђе. Немци су први геноцид 20. века починили над народима Хереро и Нама у тадашњој колонији "Немачка југозападна Африка".

Званичног извињења немачке државе нема до дан-данас, а у многим немачким градовима улице и тргови носе имена тадашњих колонијалних владара и учесника у геноциду. Гјамерах сматра да концентрација на период националсоцијализма спречава боље суочавање с периодом колонијализма које је потиснуто у позадину.

Сувише ретко се говори о расизму

На овогодишњем тзв. Интеграционом самиту, који се редовно одржава у канцеларском уреду, Ангела Меркел отворено се запитала зашто особе афричког порекла, чак ако су у Немачкој рођене и одрасле, још увек морају да доказују да су Немци.

То је била једна од ретких прилика да тако високопозиционирани политичари проговоре о грађанима Немачке тамније боје коже.

"Немци додуше јесу схватили да је расизам тема, али још увек гаје резерве кад је у питању прихватање одређених група људи у своју околину", каже Себастијан Бикерих. Како те њихове "резерве" утичу на суживот у Немачкој, показаће "Афроцензус".

"За људе пореклом из Африке то је више од статистике", каже Данијел Гјамерах. "И то ће бити прилика да се стекне увид у однос према дискриминацији."