Европска унија у самоизолацији, како изгледа Брисел под опсадом вируса

Промене о којима готово нико није озбиљније размишљао до пре само двадесетак дана, сада су нова реалност - реалност која се одражава и на функционисање европских институција у Бриселу и, наравно, остатка Белгије.

Кажу да вести које пратите у медијима или на друштвеним мрежама постају стварне тек када њихове ефекте приметите у сопственом окружењу.

У мом случају било је то обавештење из средње школе коју похађа моја ћерка да је међу ученицима забележен први случај инфекције коронавирусом.

За сада, то је и даље једини случај инфекције међу школском децом.

Међутим, укупан број оболелих на нивоу Белгије у свакодневном је порасту, иако, за сада, нешто споријим темпом него у неким другим европским земљама.

Биланс у среду 11. марта гласи: 324 заражених и један смртни случај.

У Европској комисији и Европском савету, местима на које колеге новинари и ја свакодневно одлазимо због посла, забележено је више случајева инфекције.

И ово је пример како коронавирус наједном добија име и презиме: чак и ако инфицирану особу не познајете лично, знате неког ко је познаје, или је са њом био у директном контакту.

Новинари, упишите се у свеску

У Европском савету, где се на дневном нивоу у бројним форматима састају представници свих 27 земаља чланица и бројни посетиоци, састанци су редуковани на неопходни минимум.

Запосленима је препоручено да, кад год је то могуће, раде од куће.

Европски парламент привремено је забранио улазак свим спољним посетиоцима, отказују се седнице одбора и скраћују пленеарне седнце.

Председник Европског парламента, Италијан Давиде Сасоли, одлучио је да две недеље остане у кућном карантину, након што је претходни викенд провео у Италији.

На улазу у прес салу Европске комисије новинари су замољени да се упишу у евиденцију, да би, у случају инфекције, постојали подаци о онима који су били присутни.

Белгијска влада је ове недеље (коначно, рећи ће многи!) појачала мере против ширења вируса.

Људима се саветује да раде од куће и избегавају јавни превоз у шпицевима, када су највеће гужве.

Белгијанци, нема више присности!

Белгијанцима је сада и званично поручено да се не рукују и не љубе при сусретима, што је, иначе, обичај много раширенији него у Србији.

Све школске екскурзије одложене су на неодређено време, а бриселске власти су саопштиле да су забрањени сви скупови у затвореном простору са више од 1.000 учесника.

Забрањене су посете домовима за старе. Ипак, за сада школе и универзитети настављају са радом.

Влада тврди да мере морају бити пропорционалне, како штета не би била већа од користи.

Је ли то довољно да би се ширење вируса успорило и Белгија избегла ситуацију у којој је данас Италија?

Многи мисле да није и критикују власти да чине премало и прекасно. Једна од главних замерки је да Белгија не спороводи довољан број тестова, због несташице неопходне опреме, и да зато, заправо, и нема праву слику о раширености епидемије.

Смањење пореза и друге мере за спас привреде

Званични број оболелих је само врх леденог брега, упозоравају неки домаћи експерти.

Актуелна препорука грађанима је да у случају сумње на вирус не иду у здравствене центре већ да телефоном консултују свог лекара опште праксе.

Међутим, тестови се спроводе само у случају респираторних проблема, али не и код блажих симптома, нити код оних који су били у блиском контакту са зараженим особала, али сами још не показују симптоме - у таквим ситуацијама се препоручује превентивна самоизолација.

Као и у неким другим кризним ситуацијама, ширење корона вируса отворило је питање (не)способности компликоване белгијске државе да одговори на кризу: услед мањка координације, другачијих мера у Фландрији, Валонији и Бриселу и чак четири (регионални и федерални) министра задравља, са различитим овлашћењима.

Слично остатку Европе, белгијска економија већ трпи значајне штете.

Влада је најавила низ мера пореских и других олакшица, посебно за мала и средња предузећа, које би садашња криза могла да погура преко ивице банкрота.

На нивоу ЕУ донета је одлука о формирању фонда од 25 милијарди евра за надокнаду економске штете, од чега би 7,5 милијарди требало да буде на располагању одмах.

Брисел који не личи на себе

Иако нема приметне панике, у Бриселу су неке промене у понашању видљиве голим оком.

Гужве у саобраћају су много мање, места за паркинг одједном много више него пре само десетак дана!

Рафови у супермаркетима са тестенином, пиринчем, конзервираном храном често су полупразни, јер се продаја хране са дугим роком трајања удвостручила.

Осим хране, праве се залихе неких лекова и хигијенских производа.

У метроу, људи се држе на дистанци и избегавају додир са заједничким површинама.

Недавно, човек испред мене је после извесног оклевања тастер за отварање врата метроа притиснуо телефоном - што евентуално има смисла једино ако се накнадно дезинфинкује и телефон.

Ситуација се, међутим, мења из дана у дан и нове, строже мере, укључујући затварање школа и забрана свих јавних скупова су реална опција.

Битка за време, на време

И белгијиски и европски званичници наглашавају да циљ донетих мера није да се потпуно заустави ширење вируса, јер је то немогуће, већ да се оно успори и временски "растегне" како би се се смањио притисак на здравствене системе, односно, да број тешких случајева не би превазишао болничке капацитете.

С друге стране тако би се добило додатно време за проналажење лека и вакцине против covid19. У оптицају су различите претпоставке о томе када би епидемија могла да достигне врхунац и када би би број новооболелих могао да крене на доле.

Управо је неизвесност и мањак поузданих одговора о даљем правцу догађаја оно што додатно узнемирује људе и утиче на њихово понашање.

Светска здравствена организација каже да епидемија коронавируса може да утиче и на ментално здравље људи и зато саветује: избегавајте гледање и читање вести ако вас то узнемирава и чини анксиозним, не приписујте вирус ниједној етничкој групи или држављанству; заштитите себе и подржите оне којима је потребна помоћ.