Коронавирус и криза фармацеутске индустрије

За несташице, када су лекови у питању, у Немачкој је одговоран једна државна институција која је недавна закључио да 239 лекова тренутно "није испоручиво". А то је било прошле јесени, крајем октобра, када многи у Европи још нису ни чули за Вухан а, с појмом "корона" већина је повезивала једну мексичку врсту пива.

У међувремену, Савезни институт за лекове и медицинске производе говори о 277 лекова код којих су забележени проблеми с испорукама. Међу тим лековима се налазе и раширени медикаменти попут средстава за снижавање крвног притиска, лекова против болова или антидепресива.

Додуше, сваки проблем с испоруком није истовремено и проблем са снабдевањем тржишта, али стање би могло да се погорша. Тренутно је тешко рећи има ли ова ситуација везе с појавом коронавируса.

Како функционише брзи тест на коронавирус?

Упозорење да би могло да дође до потешкоћа у снабдевању нису нова, бројке којима се барата када се говори о проблемима издате су пре појаве новог вируса. Ради се о томе да је фармацеутска индустрија велики бизнис.

Само десет највећих светских фармацеутских компанија је прошле године, како наводи дневник Ханделсблат, остварило промет од преко 455 милијарди долара. Ове године би добит могла да скочи на 138 милијарди.

Једна друга важна бројка: 90 одсто састојака за тзв. генеричке лекове, дакле за лекове за које не постоји патент, долази из Кине. И заштићени лекови, дакле они за које фирма која их је развила поседује патент, и до 50 одсто зависе од састојака произведених у Кини.

Дисконтни менталитет и његове последице

Али не само састојци, већ и сами генерици, све чешће се производе у Азији, пре свега у Индији. И све више у источној Европи. Разлог је то да здравствена осигурања, рецимо у Немачкој, све чешће склапају ексклузивне уговоре с фармацеутским компанијама. Тиме додуше падају цене лекова за пацијенте и здравствена осигурања, али је притисак на произвођача све већи и већи.

Последица је пресељење производње из земаља с високим платама, попут Немачке, у јефтиније земље. Последња велика немачка фабрика у којој су се производили антибиотици, затворена је пре две године. У Европи се лекови углавном мешају и пакују.

Активне материја углавном долазе из Кине. У покрајини Хубеј, која је највише погођена коронавирусом, производе се активне материје за 136 различитих лекова. Међу њима су и антибиотици. То само по себи не би требало да буде узрок несташице.

Аксел Милер из швајцарског удружења Интергенерика процењује да су произвођачи створили залихе активних материја које се процењују на три месеца.

Када прети права несташица?

Ствар би могла да постане озбиљна ако би изостанак испорука потрајао дуже од пола године. Саветничка фирма "Роланд Бергер" на упит Дојче велеа одговара да даљи проблем представља нетранспарентност ланца добављача. Морис Хосеини из те фирме процењује да би ситуација с несташицом могла да погоди и Кину и Индију. У случају несташице, домаће тржиште има предност пред извозом.

Но, кога год ових дана да питају о могућим последицама по тржиште лекова, сви се држе уздржано. И Савезна канцеларија за лекове и медицинске потрепштине остаје опрезна. Ту тврде да хемијска индустрија у погођеној кинеској покрајини Хубеј "није релевантна" за немачку фармацеутску индустрију.

Немци почели да праве залихе намирница

Тренутно се актери у систему снабдевања лековима труде око увођења неке врсте алармног механизма који би упозорио на несташице и потешкоће у снабдевању. Питање је међутим да ли Савезна канцеларија за лекове може да забрани извоз одређених лекова у случају несташица. Немачки лекови су наиме, повољнији, трговци профитирају од те чињенице. Само, да ли то значи да су то лекови који недостају немачким болницама?

Неки стручњаци, попут Франка Дерјеа из Универзитетске клинике у Ерлангену, говоре о "колапсу система". И то пре избијања корона кризе.

Корона мења начин размишљања?

Криза је подстакла на размишљање. "Ако оквири за снабдевање лековима воде ка томе да смо потпуно зависни од Кине, онда би у Европи у потпуности морали да променимо тај оквир", каже Хосеини за Дојче веле. Предлаже неку врсту субвенција за произвођаче важних лекова попут антибиотика.

И политичари размишљају у истом смеру. "Морамо почети да размишљамо о томе како да важне активне материје поновно почнемо да производимо у ЕУ", каже Кордула Шулц Аше, експерткиња за питања здравства при немачким Зеленима.

У једном програмском документу те странке с почетка године стоји да су потребни "подстицаји" за такву промену приступу производње важних лекова. Тим питањем би требало да се позабави и немачко председавање Савету ЕУ које почиње у јулу .