Зашто није разумно масовно тестирање на коронавирус

За сада не постоје лекови или вакцине против новог коронавируса SARS-CoV-2 или Ковид-19. Потребно је најмање 18 до 24 месеца док се вакцина не развије, провери на нежељене ефекте у свим фазама испитивања, одобри од здравствених власти, затим произведе у великим количинама и коначно испоручи на глобалном нивоу. А онда људи морају још и да се вакцинишу.

Зато су поуздани тестови у наредним месецима најразумнија мера – барем за успоравање даљег ширења вируса. Помоћу брзих тестова могу се идентификовати заражене особе и учесталост заражених на једном месту.

То је једини начин да се заражени ставе под карантин – било да је то у медицинској установи или, ако су симптоми благи, у кућној изолацији.

Међутим, када дође до акутног таласа инфекција, чак и у добро развијеним земљама медицинске установе и лабораторије брзо достижу границе капацитета. Стога се брзи тест мора ограничити на заиста сумњиве случајеве. Генерално тестирање становништва није могуће, а ни разумно.

Ко се тестира?

Према тренутној процени, само боравак у ризичном подручју није довољан да би се оправдао тест. И нису сви којима цури нос или кашљу заражени вирусом SARS-CoV-2.

Међутим, онај ко има знакове вирусне пнеумоније "нејасног узрока", ко има упадљиве симптоме као што су кашаљ, грозница и недостатак даха, а имао је контакт са зараженом особом или је био у посебно погођеном подручју – тај спада у случајеве за које се основано сумња да су заражени новим вирусом.

Коначно, лекар одлучује да ли се ради тест на коронавирус. Према Институту "Роберт Кох", пацијенти са симптомима грипа такође се насумично испитују на нови коронавирус.

Трошкове (приближно 200 евра) сносе здравствена осигурања у Немачкој, али само ако је тест препоручио лекар.

Како се тестира?

Пацијенту се у већини случајева узима брис из грла или из грла и носа. Ако постоји основана сумња, Институт "Роберт Кох" такође препоручује не само узимање узорака из горњих дисајних путева, већ и из дубоких дисајних путева, који се добијају искашљавањем.

Шта се дешава са узорцима?

Узорци се испитују у дијагностичким лабораторијама. Процес се заснива на такозваној ланчаној реакцији полимеразе (ПЦР). Посебно одабрани део ДНК се копира и умножава у термичком цикличком колу како би се пронашли одређени делови ДНК, на пример коронавируса. Поступак затим показује да ли у телу има вируса и ако има – колико.

Такви тестови трају око пет сати и сада су стандардни лабораторијски поступци који се користе и за расветљавање наследних болести или за одређивање очинства.

Како се обавештавају погођени?

Сам тест траје око пет сати, плус време транспорта до лабораторије. Резултати су обично доступни након дан или два, а пацијента обавештава лекар.

Ако је резултат позитиван, поред пацијента одмах се обавештавају и одговарајуће здравствене власти. Затим евентуално следи смештај у болници са посебно предвиђеним изолационим просторијама и заштитним мерама. Ако је ток болести благ, пацијенти могу да остану у кућој изолацији све док су заразни.

Да ли су резултати теста јасни?

Да, резултат јесте, али ни негативан резултат не искључује у потпуности могућу инфекцију коронавирусом. Јер ако су узорци узети у погрешно време, или су превезени погрешно, може доћи до лажног резултата. То је један од разлога због којег се сумњиви пацијенти тестирају неколико пута.

Постоје ли и лакше и брже опције тестирања?

Као што је описано, дијагностика употребом ланчане реакције полимеразе захтева специјалне лабораторијске уређаје и високо квалификоване техничаре који нису доступни у многим деловима света. Чак и у добро развијеној Кини, лабораторијски капацитети брзо су исцрпљени, с обзиром на велики број случајева. У Европи и Сједињеним Државама понекад постоје потешкоће са испоруком тестова, са појединачним компонентама теста или са медицинском опремом.

Најкасније од трагичних криза које су изазвале Ебола у Африци и Цика у Бразилу, истраживачи желе да развију компактну верзију тих молекуларно-дијагностичких уређаја како би људи могли да се тестирају у лошије опремљеним клиникама или у неком тренутку и код куће.

Истраживања се спроводе широм света и већ су доступни први обећавајући прототипови за поједностављени брзи тест, сличан тесту на шећер у крви.

На пример, кинеска национална здравствена комисија представила је брзи тест капи крви који за само 15 минута може да открије имуноглобулин - односно антитела које људски организам прво формира када се догоди нова инфекција. Сличан тест на антитела развила је Медицинска школа Дуке-НУС у Сингапуру, а тамошње Министарство здравља већ га је успешно тестирало .