Земаљски рај око којег се споре Јапан и Кина

Све су учесталији инциденти у којима бродови јапанске обалске страже истерују кинеске рибарске бродове из вода око острва Сенкаку у близини Тајвана и јапанског острва Ишигаки.

Током боравка у Јапану овим поводом, извор из Јапанске обалске страже рекао ми је да нису само рибарски бродови у питању већ да је у последње три године приметно агресивно и повећано присуство кинеске обалске страже у водама око острва. 

"Кинеска обалска стража појављује се у групама по четири брода у нашим водама", каже овај извор који је говорио под условом анонимности.

"Задржавају се по неколико сати и обично оду када се појаве наши бродови. За сада и једна и друга страна избегавају озбиљну конфронтацију. После десетак минута размене радио и визуелних порука 'да се налазите у нашим територијалним водама и да је потребно да их одмах напустите' сви се разиђу. Међутим ескалација, иако тиха, ипак постоји." 

Додаје да је приметно да су кинески бродови сада већи него раније и већи од јапанских, додаје наш извор. "У последње време појављују се чак и катери од десет хиљада тона депласмана док су наши бродови између три и седам хиљада тона." 

На сталном опрезу 

Овај технички податак многима на први поглед није важан али ако се зна да Кина, по званичним подацима, има само два катера од десет хиљада тона депласмана одлука да се они упуте баш у Сенкаку свакако представља поруку. И учесталост "посета" није ништа мање гласовита, око 350 улазака у воде у прошлој години, дакле скоро сваки дан. 

Јапан је одлучно одговорио на опасност. На острву Ишигаки, најближем јапанском острву проширена је база Обалске страже. Она је сада највећа од 72, колико их Јапан има широм својих океана. У њој је 15 бродова од којих је чак десет задужено само за патроле око Сенкакуа, и два патролна чамца. 

Даља ескалација већ се може назрети. Јапан, наиме, сматра да су кинески бродови који улазе у море око острва Сенкаку војни бродови, зато што у Кини обалска стража потпада под команду ратне морнарице. Зато се поставило питање да ли острво Ишигаки треба додатно милитаризовати. И судећи према ономе што су нам рекли локални политички лидери на Ишигакију питање већ има и први одговор. 

"Људи на Ишигакију страхују од појачаних активности кинеских снага и ми смо се заложили да се на нашем острву изгради војна база јапанских одбрамбених снага", каже члан савета тог острва Мики Ивао. Он, као бивши професионални војник и потпредседник Комисије за одбрану Окинаве, сматра да Кинези имају неколико разлога због којих ће појачати притисак на ова острва, а не само потенцијално налазиште нафте.

Нафта и дубоко море

"Као прво, ако погледате мапу мора видећете да је од кинеске обале према острвима море плитко и тек код самог Сенкакуа постаје дубоко. У плитком мору активност подморница се лако открива, па Кинези имају проблема са подморским војним активностима.

Као друго, уколико би се Кина у било ком тренутку одлучила да нападне Тајван, Сенкаку им стоји на путу да заобиђу Тајван и окруже га са удаљеније стране", додаје Ивао.

Градоначеник Ишигакија Јошитака Накајама има веома оштар став о заштити Сенкакуа.

Чим је реизабран претпрошле године тражио је две ствари. Прво, да се "спорна" острва преименују и да им се уместо садашњег административног имена Тоноширо, Ишигаки сити, да јапанско име Сенкаку како их у Јапану и зову.

Такође је затражио, и добио, да се на острву стационирају јапанске одбрамбене снаге.  

"Јапан већ има план и спроводи га у дело да се војне базе отворе на целом низу острва у префектури Окинава да би се предупредила кинеска експанзија. Отворене су већ на острвима Амама, Окинава, Мијако и Јонагуни и у целом том, природном низу архипелага још само нема базе на Ишигакију. То је војно опасно и обесмишљава цео план. На срећу сада је почела градња базе и на нашем острву и у њој ће бити смештено око 600 пешадинаца јапанских одбрамбених снага."

Острво Ишигаки

Острво, или тачније острва Ишигаки имају око 50.000 становника и мали су тропски рај на земљи. Најјужније су јапанско острво и налазе се на само 180 наутичких миља од Тајвана.

Традиционално људи се на њима баве прерадом шећерне трске и риболовом али последњих година највећи приходи остварују се од туризма. Острва су постала уточиште оних који зими беже од хладноће и снегова централних јапанских острва.

Када смо ми допутовали тамо, аеродром је био препун очева који су довели синове да дочекају један од најпопуларнијих бејзбол тимова у Јапану који је ту дошао на припреме пред почетак пролећног дела сезоне.

Бејзбол је иначе у Јапану најпопуларнији спорт и тек у последњих пар деценија сустиже га фудбал. 

Друго по величини острво Ишигакија има један од највећих националних паркова у јапану са веома разноврсним флором и фауном. Острва су окружена коралним гребенима па врве од прелепог подводног живота који је рај за рониоце туристе. На том оствру је о један од највећи и најбољих терена за голф на целом свету којије лако препознатљив чак и на сателитским снимцима.

Туризам и војне активности не иду једно с другим али градоначелник не сматра да нова војна база може да смета туризму. 

"Туризму може да смета само некакав сукоб а база је ту да одврати покушаје сукоба. Сама по себи она неће сметати јер није велика. На Окинави постоји велика база па не смета ником, исто тако и Тајван и Хавајис у огромне базе а пунис у туриста. Консултовали смо и наше туристичке раднике и они не сматрају да ће им база сметати", каже градоначеник Накајама. 

Историја сукоба

У ствари Јапанци би се наљутили ако кажете да постоји територијални спор око Сенкакуа. Њихов став је да спора нема, то је јапанска територија. 

Наиме, острва су економски користили локални Јапанци са Ишигакија још у 19. веку, за риболов и, веровакли или не, скупљање пера албатроса. Сами Јапанци најчешће наводе 1895. као годину у којој су оствра и званично постала део Јапана.

Ту лежи и потенцијални проблем Јапана јер је то година када су Јапанци, поосле првог Кинеско-јапанског рата (1894/95.) припојили и Тајван и сва околна острва значајно ослабивши последњу кинеску династију Ћинг.

После Другог светског рата Мировни споразум из Сан Франциска наложио је Јапану да "Кини врати све отете територије" али су Сенкаку острва ушла у оне територије које је под патронат узела Америка. 1971. године острва су враћена Јапану Споразумом о повратку Окинаве Јапану (Okinawa Reversion Agreement). 

Кина тврди да њено право на Дијаоју (Сенкаку) потиче из много давнијих времена када је династија Минг владала Кином а та острва су била под управом кинеске покрајине Тајван.

Чињеницу да званични Пекинг ни реч није рекао када су Американци 1971. Сенкаку вратили Јапану Пекинг правда тиме да је Кина и тада, као и сада и одувек, Тајван сматрала својом територијом и да су њене власти морале да се побуне због Дијаојуа, јер острва припадају тој провинцији, али нису јер је Чанг Кај Шекова влада у Тајпеју била у вазалском односу са Америкацима. 

Шта кажу папири 

Ипак, званични Пекинг није протестовао никад, чак ни кад су америчко ваздухопловство и морнарица Сенкаку користили као мету за тренажно бомбардовање.

Јапанци наводе бар два документа управо с краја времена династије Минг, из седамнаестог века у којем се кинеске претензије оспоравају. Један од тих докумената је извод из званичних анала Минг династије у којима један кинески гувернер обавештава поданике да се "Кинески океан завршава код острва Матсу", код саме обале Тајвана и да је "остало море (дакле и Дијаоју) отворено за пловидбу свих осталих народа". 

Други документ сам и сам могао да видим у новоотвореном музеју Суверенитета јапанских територија у Токију (због отварања тог музеја Пекинг је Токију уручио званичну дипломатску протестну ноту) и представља писмо захвалности локалног кинеског гувернера с краја 18. века који се јапанским властима што су спасли кинеске рибаре на тим острвима, што имплицира да су јапанске власти за њих и тада биле некако задужене.

Било како било, Американци су острва вратили Јапану, опнда су их купили приватни власници и остала су приватно власништво неких људи из Јапана. И данас је једно приватно али су три највећа продата влади Јапана 2012. године и од тада су под директном управом Јапанске обалске страже. 

Напори дипломатије

Два далекоисточна дива, Кина и Јапан, су, према речима наших саговорника блиских Министарству спољних послова Јапана, у позицији да морају да штите постигнути висок ниво економске сарадње док се истовремено њихови бродови сударају по морима гурајући једни друге из спорних вода. Овако јапански саговорници виде актуелну ситуацију.

Кина очигледно настоји да појача своју војну моћ у Пацифику. После куповине и преправке једног носача авиона из Украјине, прави још најмање четири и то ће бити највећа флота носача на свету после америчке. У њиховој пратњи биће још десетине модерних ратних бродова.

Таквој армади потребно је места да се размахне а Кина је са читаве источне и југоисточне стране окружена јапанским територијалним водама или ексклузивним економским морским зонама које штите јапанска обалска стража и Одбрамбене снаге.

Са југа ту је Тајван а Јапанцима и кинеском највећем непослушном острву иза леђа стоје Сједињене Америчке Државе. У покушају да пробије тај обруч и успостави слободу кретања своје морнарице, Кина се ангажовала на успостављању својих територијалних вода око острва у Јужном и Источном кинеском мору.

У Јужном мору је насула лагуне, хриди и острвца и од њих направила права острва, војно опремљена и утврђена. Међународним правом око острва би имали право на најмање шест до дванаест наутичких миља територијалних вода али и Американци и њихови савезници то право оспоравају. 

Устав против силе 

Један званичник Министарства спољних послова задужен за мировни споразум са САД подсећа да не треба испустити из вида да је са једне стране Јапан у неповољном положају у односу на Кину јер члан 9. Устава Јапана који је, под будним оком Вашингтона, писан по капитулацији Јапана каже да ће Јапан све своје међународне спорове решавати мирним путем без употребе силе, па чак и без претњи силом. Јапанска војска, иако модерно опремљена и моћна (ускоро купују око 170 најновијих америчких авиона Ф35), назива се Одбрамбене снаге а не војска.

Сам Јапан је себе ограничио да војни буџет не прелази један одсто националног производа. Зато сада Кина има четири пута већи војни буџет.

Али Јапан има Безбедносни споразум са САД, чији члан 5 каже да ће Америка бранити Јапан у случају војног сукоба.

Осим тога, Америкаци су на себе преузели обавезу да обезбеђују "слободну пловидбу на Пацифику", тако да се они никако не смеју заобићи као чинилац у овом одмеравању снага. 

У време почетка отварања Кине према свету тадашњи кинески лидер Денг Сјаопинг прокламовао је политику уздржавања у територијалним споровима са Јапаном и другим земљама.

Иако неки од наших саговорника у Јапану страхују да је то време прошло и да ће Кина под руководством Си Ђинпинга агресивно следити експанзионистичке циљеве за сада их догађаји демантују.

Кина и Јапан су постигли договор и експлоатацији гаса у мору и нико "не буши са погрешне стране линије", 2012. године приликом првог сусрета јапанског премијера Шинзо Абеа и кинеског председника Си Ђинпинга јапански премијер иницирао је да се успостави механизам непрекидног контакта и саветовања о спорним моментима на мору.

Си је прихватио ту иницијативу и на њој се и даље ради. Још тада су двојица лидера закључила да се мора избећи ризик од случајно изазваног сукоба који би аутоматски укључио и САД. 

Прошле године премијер Шинзо Абе се срео и са кинеским колегом Ли Кећангом а следи још један сусрет са председником Сијем.

Бука у тихој, плодној шуми 

Својствено је људској природи да више обраћа пажњу на драматичне и лоше догађаје него на континуирано добре и медији тој природи повлађују, или како то неко сликовито рече: "када падне једно дрво и направи велику буку сви примете а када милион стабала лагано расте творећи моћну и предивну шуму нико не обраћа пажњу.

Мало ко зна да су Кина и Јапан, друга и трећа економија на свету, данас најбољи трговински партнери. Кина је Јапану највећи трговински партнер а Јапан Кини други, после Америке. Јапан је такође једна од ретких земаља која у трговини са Кином има суфицит, од око 350 милијарди долара.

Јапан је Кини помогао са око 360 милијарди долара током година отварања према свету а јапанским инвестицијама широм Кине отворено је око 30 хиљада компанија. Око осам милиона кинеских туриста сваке године посети Јапан а у њему раде на десетине хиљада Кинеза.

Због свега овога чини се да не прети већи сукоб - за сада, али тензија остаје, па се чак и појачава.

Кинези су познати по стрпљењу и стратешком планирању на дуге стазе, па је у Јапану жива дебата о томе да ли ће доћи тренутак када ће Кина сматрати да је довољно јака да се агресивније наметне и треба ли предузети нешто пре него што се то деси.