Зашто Немачка попушта ксенофобији и радикалној десници

Делује као ситуација могућа на Балкану, бар како га стереотипно многи са Запада сагледавају, али ово је заправо најкраћи опис Немачке у последњих шест дана.

Јучерашњи масакр у граду Ханауу, надомак Франкфурта, још једном је покренуо питање десничарског екстремизма у Немачкој и попустљивости политичара, полиције и служби безбедности према тим групама.

Према информацијама са којима за сада располажу немачки медији, осумњичени нападач Тобијас Р. је банкарски службеник, који је своје ултрадесничарске ставове и веровања у теорије завере изнео у видео-снимку на Јутјубу.

Након што је пуцао на људе испред и у два наргила-бара у центру Ханауа, усмртивши деветоро а четворо ранивши, нападач се вратио кући и извршио самоубиство. Према првим сазнањима, жртве су турског и курдског порекла.

Истражитељи наводе да верују да иза масакра стоје расистички, односно ксенофобни мотиви. И док истрага још траје, у немачкој јавности је поново покренута расправа о томе да ли немачка држава потцењује десничарски екстремизам.

Прошлог лета жртва тог екстремизма био је локални функционер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Валтер Либке, којег је због заговарања политике "отворених врата" за избеглице убила особа са подугачким полицијским досијеом и јаким везама и активним учешћем у крајње десничарским и неонацистичким партијама, покретима и групама.

Убица није био под радаром полиције, иако је претходно био осуђиван за нападе ножем и бомбашки напад у којем су мете били припадници етничких мањина у Немачкој.

"Немачка никада није прошла денацификацију"

Немачке службе државне безбедности никада нису насиље екстремне деснице сагледавале као главни проблем за безбедност земље, иако је протеклих деценија Немачка и те како бележила не тако мали број насилних акција и убистава иза којих су стајале десничарске екстремистичке групе. Последњих деценија пре свега је истицана претња од екстремних исламиста, а крајње десница је мање сагледавана као опасност, чак мање и у односу на левичарске анархистичке групе.

То можда и не би требало да чуди, јер Немачка никада није прошла денацификацију на начин на који већина људи широм света мисли да јесте. После Другог светског рата у министарствима правде, унутрашњих послова и одбране остао је огроман број некадашњих нациста који су мирно провели остатак своје каријере и живота.

У пре неколико година објављеном опсежном истраживању, професор Кристоф Заферлинг утврдио је да су бивши нацисти чинили и до 80 одсто кадрова у послератном немачком министарству правде, а да је од 170 особа који су били на руководећим положајима у периоду од 1949. до 1970. чак 90 њих било из некадашње Хитлерове Националсоцијалистичке партије.

Како је пре пет године изјавио тадашњи министар правде, а сада шеф дипломатије Хајко Мас, "правници нацистичког доба су наставили да покривају некадашње неправде" и некадашње колеге, уместо да их разоткрију.

Тиме се делимично објашњава зашто је немачко правосуђе било тако споро у процесуирању злочина Хитлеровог режима. Иако је бивших нациста било мање у министарству унутрашњих послова, деценијама се у немачкој полицији и тајним службама потцењивала опасност од политички десно мотивисаног терора и екстремизма.

Ни талас избеглица и пораст напада на избеглице и куће у којима су смештени нису утицали да функционере полиције и државне безбедности да означе крајње десничаре као велику опасност. Увек је главна тема била страх од екстремних исламиста.

Крајњe десничарски политичари оптужују за све Меркелову

Колике су размере тог потцењивања можда најбоље сведочи то да је, десет дана после убиства функционера ЦДУ, на састанку немачких покрајинских министара унутрашњих послова и шефова државне безбедности са челницима на савезном нивоу, немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер желео да фокус састанка буде на расправи о криминалним бандама и депортацијама у Авганистан особа којима је одбијен захтев за азил.

Осим тога, убиство Либкеа, али и јучерашњи масакр, на трагичан начин указују на поларизације у немачком друштву.

Прошле године се то најбоље видело у извештају немачке националне телевизије АРД, која је о убиству политичара интервјуисала учеснике протеста Покрета против исламизације Запада (Пегида) у Дрездену, а који се нису либили да оправдају поступак убице.

"То је нормална људска реакција", "захвалите за то госпођи Меркел, она је подстакла насиље према политичарима, она је одговорна", "поредећи да претњама од левичарског екстремизма, убиство сваке године или две извршено из каквих год мрзилачких разлога је безазлено"...

Јучерашњи масакр су на сличан начин покушали да оправдају и крајње десничарски политичари, оптужујући за све канцеларку Ангелу Меркел. Канцеларка је пак имала јасну поруку.

"Расизам је отров. Мржња је отров. И овај отров постоји у нашем друштву и већ је одговоран за превише злочина", рекла је Меркелова.

Међутим, каква се борба може очекивати против тог отрова уколико се на Твитеру прочитају реакције Ханс Георга Масена, донедавног шефа немачке службе државне безбедности, чија надлежност је да се бори против ове врсте екстремизма.

Ханс Георг Масен је летос после убиства Либкеа на Твитеру поделио чланак са десничарског екстремистичког блога, који подупире теорију завере о мигрантима и медијима.

Јутрос, десет сати после масакра у Ханауу, он се у твиту пожалио на, како је рекао, "социјалистичку логику" по којој су "убице увек на десници, а жртве на левици" да би на крају твита изједначио антифу (антифашистичке активисте) са нацистима.