Шпијунска акција века откривена 50 година касније

Представници Савезне обавештајне службе Немачке (БНД) и америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) 1970. године су у Минхену склопили строго поверљив уговор и тако постали партнери у операцији коју је ЦИА касније означила као "шпијунску акцију века".

БНД је операцију назвао "Рубикон", а ЦИА ју је водила под именом "Минерва". Ту дрску акцију у фебруару 2020. разоткрили су немачка телевизија ЗДФ, Вашингтон пост и швајцарска телевизија СРФ.

Партнерство немачке и америчке тајне службе одвијало се преко швајцарске фирме Крипто АГ, једне од водећих светских фирми за технологију шифровања.

Основао ју је Борис Хагелајн, који се још од тридесетих година прошлог века бавио вештином шифровања.

У мирном алпском градићу Цуг многе светске државе куповале су машине за шифровање и њима опремале своје амбасаде, службе и државне институције. Око 200 радника производило је и продавало машине у више од 120 земаља света. И сви они су били преварени.

Преузимање готовине у подземној гаражи

Ни запослени у фирми нису знали да је она у власништву две тајне службе. Преко контаката БНД-а у Сименсу и једне адвокатске канцеларије у Лихтенштајну, прави власници фирме Крипто АГ били су прикривени.

Зараду су делили БНД и ЦИА. Само 1975. године она је износила 51 милион швајцарских франака. На строго поверљивим састанцима у подземним гаражама, сарадници БНД-а су у готовини достављали део који је припадао колегама из Ције.

Купци производа фирме Крипто АГ, између осталог, били су Иран, Саудијска Арабија, као и јужноамеричке и афричке државе. Једино Совјетски Савез и Кина никада нису биле муштерије те фирме.

Од 1970. године стручњаци БНД-а и Ције манипулисали су машинама за шифровање које је производила фирма Крипто АГ. То је њиховим колегама оперативцима касније омогућило да прате наводно безбедну комуникацију других земаља.

На пример 1989. године, када су САД умарширале у Панаму, захваљујући операцији "Минерва" знале су да се диктатор којег траже, Мануел Норијега, налази у ватиканској амбасади у граду Панами. Јер је и Ватикан користио машине фирме Крипто АГ.

Само дан након експлозије бомбе у клубу "Ла Бел" у Западном Берлину 1986. године, када је троје људи смртно страдало, а више од 200 било повређено, председник САД Роналд Реган јавно је саопштио да САД имају необориве доказе да иза напада стоји либијски режим с Муамером ел Гадафијем на челу.

Како је објаснио, до тих информација се дошло прислушкивањем либијске амбасаде у Источном Берлину.

Увек информисани

Бивши координатор тајних служби у канцеларском уреду Бернд Шмидбауер сматра да је "Рубикон" допринео да свет буде безбеднији. Али, као и увек када је реч о свету тајних служби, то је била само једна страна медаље.

Наиме, БНД и ЦИА су имале информације и о мучењима и убијањима иза којих су стајале јужноамеричке диктатуре, о планираним државним ударима и о масакрима. Да ли су те информације стизале и до немачке владе и Беле куће, није познато.

Године 1981, када се Велика Британија у Фолкландском рату борила против Аргентине, БНД и ЦИА су Британцима прослеђивале информације прикупљене прислушкивањем Аргентинаца. У операцији "Рубикон" прислушкиване су и чланице ЕУ и НАТО, попут Италије, Шпаније или Ирске.

БНД је више пута критиковао америчке партнере због шпијунаже међу пријатељима. Али операцију "Рубикон" БНД је обуставио тек 1993. године, под притиском владе Савезне Немачке.

Годину дана раније Ханс Билер, који је у Ирану продавао машине за шифровање фирме Крипто АГ, ухапшен је због шпијунаже у тој исламској Републици. Билер није ништа знао о шпијунирању, али су га сумњичави Иранци скоро годину дана држали у притвору.

Немачкој је било доста, па је БНД својих 50 одсто власништва у фирми Крипто АГ продао Цији, која је фирму затворила тек 2018. године.

Тада она већ дуго није била водећа на тржишту, а америчке тајне службе су се већ биле окренуле ка дигиталној комуникацији.