Нега старијих као одскочна даска у Немачкој

То је била симпатија на први поглед. Он има 91 годину и живи читав живот "у близини Келна". Она има 25 година, одрасла је у једном селу у Алжиру и у Немачкој је тек три године. Хелмут Унтеробердерстер и Сара Белмостефауи седе у његовој соби у старачком дому у Зелшајду. Соба је светла, ту су кревет, фотеља, сто и столице, мали фрижидер, на зидовима породичне фотографије. Он је био пољопривредник, она учи за неговатељицу.

"Са мном је једноставно", каже тај вишеструки прадеда. Она потврдно клима главом. Па ипак, размишља Унтеробердерстер, није баш сасвим једноставно кад она, "тако млада девојка", мора да пере "голог мушкарца".

За Сару Белмостефауи то није проблем. И у муслиманским земљама постоји женско медицинско особље које се брине за мушке пацијенте, објашњава. Њој су показали како то треба професионално да се ради. Као неговатељица, она има прилику добро да упозна станаре дома: "Ја видим кад је неко болестан, срећан или жалостан."

"Кад јој се нешто покаже, она то одмах зна да примени", хвали је управитељ старачког дома Флоријан Теус. Сећа се првог дана када је дошла: "Све време је ишла с нама, а онда је у једном тренутку почела да шепа. Када је изула ципелу, видео се велики жуљ. Тада је по први пут ставила завој."

За време јутарње смене она пређе најмање дванаест километара, каже Теус. Тренутно се брине за 20 станара дома. Звоно на ходнику стално звони. Притом нису ни издалека сви тако "једноставни за негу" као Хелмут Унтеробердерстер. Око 70 одсто људи ту болује од деменције.

"Нега као одскочна даска"

Свуда у Немачкој влада велики недостатак неговатеља, посебно када је реч о нези старијих особа. Због тога министар здравства Јенс Шпан тражи радну снагу у иностранству.

А све прогнозе показују да ће, с обзиром на то да људи постају све старији, и потреба за тим радницима да расте.

Избеглице попут Саре Белмостефауи су већ у Немачкој и траже за себе неку перспективу, траже посао. Управо таквим људима обраћа се пројекат под именом "Нега као одскочна даска".

У Бонском удружењу за негу и занимања у здравству та млада Алжирка је једна од 200 избеглица из готово 40 земаља који добијају стручно образовање за неговатеља старијих особа. Око 100 их је до сада завршило језичке курсеве који се употпуњују предавањима о начину живота у Немачкој.

Потребно је научити језик

Ако неко нема никакву потврду о завршеном школовању, то ту може да надокнади. Део понуде је и могућност збрињавања деце.

Предуслов за образовање за помоћног неговатеља старијих особа су барем завршених десет разреда школе и потврда о познавању немачког језика на нивоу Б1. Након што се успешно положи завршни испит, могуће је наставити образовање за неговатеља и то на језичком нивоу Б2.

Свако ко већ има одговарајуће сведочанство о завршеној школи и ко у довољној мери влада немачким језиком, може да прескочи тај припремни део и одмах да започне с предвиђеним трогодишњим школовањем за квалификованог неговатеља/неговатељицу.

Каролине Волф је школована неговатељица болесних и има диплому социјалне педагогије. На њеном курсу жене и мушкарци из Авганистана, Египта, Еритреје, Ирана, Пакистана, Сирије и Чада вежбају како да пацијентима помогну да устану из кревета или да седну у колица тако да то буде безбедно за старије особе, али и да неговатеље не боле леђа.

И објашњава им да је потребно "увек разговарати с људима". То нису једноставне вежбе, потребно је много стрпљења, али Волфова им показује шта да се ради, исправља њихове грешке и притом је увек добро расположена.

Скок с бебом у море

Током обуке не заобилази се ни тема биографија избеглица. Сара Белмостефауи је побегла из Алжира, јер је тамо била злостављана и претио јој је присилни брак.

"Два пута сам покушала да се убијем", прича Сара. Преко Фејсбука је упознала момка из Сирије (који је касније постао њен муж). Две године су се тајно дописивали. Када је њен брат то открио, реаговао је брутално: "Ударци, ударци, ударци..." Успела је да одвоји нешто новца на страну и крајем 2013. је села у такси. Возач јој је помогао и она је успела да стигне до Сирије, онда се она пробила до Сирије, удала се и добила ћерку.

Али у Сирији је владао грађански рат. Њена ћерка је имала само месец дана када је Сара 2016. преко Турске избегла у Грчку.

"Кренули смо у поноћ, било нас је 17 у чамцу", наводи Сара. Доживели су бродолом. Сара је с бебом пала у хладно море. И сада плаче кад се тога сети: "Видела сам ћерку у мору, али нисам могла да јој помогнем". У задњи час их је открио један спасилачки брод. Тек када су стигли до обале, наступио је шок – Сара недељу дана није могла да проговори ни речи.

У Грчкој су завршили у избегличком кампу на острву Самосу. "Јело није било добро, многа деца су била болесна, хигијена лоша", каже Сара. Шатор је прокишњавао, њен супруг се разболео. Кренули су даље ка Немачкој. И успели да стигну.

Сада, како би што пре научила језик, она похађа два курса истовремено. Клаус Веде, неговатељ у старачком дому у којем своју праксу стиче и Сара Белмостефауи, пун је речи хвале за њу. "Она је жељна знања и радо је прихватају и станари дома и колеге", каже Веде и додаје би најрадије да се она одмах јави у дом за посао, чим заврши школовање. "Види се да је ово занимање интересује и ми бисмо је радо у томе подржали", истиче Веде. Све је теже, наиме, "наћи добре раднике у тој бранши".

С тиме се слаже и Хелмут Унтеробердорстер. "Она се веома мучила", додаје Хелмут. Њих двоје су разговарали, каже Унтеробердорстер, о њеном животу у Алжиру, исто као и о њеној садашњој ситуацији у Немачкој.

Сара Белмостефауи не жели да се враћа у прошлост, она гледа напред. Каже да када се у овом послу човек потруди и људима нешто пружи, он још много више добија натраг. Она жели нешто да учини да људи буду срећни и да се смеју.

"То је тачно", каже Хелмут и додаје: "Свака част младим људима који се одлуче за ово занимање. То уопште није лако".