Коронавирус затвара компаније, због њега падају цене метала и нафте
Коронавирус прави и економску штету. Већ је очигледно да ће успорити раст кинеске привреде, а прати се и утицај на светску економију. Први на удару су саобраћај, туризам и трговина. Узбуркало се и тржиште нафте и метала.
Произвођачи заштитних маски и медицинских потрепштина су међу реткима у Кини који ових дана бележе раст посла. Радници раде прековремено у три смене. На другој страни, произвођачи свеже хране траже подршку државе јер већ имају проблем транспорта.
"Имамо залиха али, на пример, возачи и добављачи ван Вухана нису вољни да одлазе тамо због епидемије вируса", каже Ваинг Јуинг, потпредседник стоваришта за пословање свежом храном.
Забринутост расте у читавом Азијском региону. У Јапану, који се добрим делом ослања на кинеску производњу, наложена је хитна анализа економских последица. Ситуација се помно прати и у Европи и Америци.
"Врло је неизвесно колико ће се ширити вирус и какви ће микроекономски ефекти бити у Кини и њеним непосредним трговинским партнерима широм света", каже Џером Пауел, председавајући Федералних резерви САД.
Реаговле су и светске берзе. Падају цене свих метала, посебно бакра. Већина светских компанија које послују у Кини обуставиле су производњу, за сада, до 10. фебруара, а многе су и привремено затвориле пословнице. Русија је привремено забранила и увоз мобилних телефона из Кине.
"Уколико дође до обуздавања епидемије у релативно кратком року, што је и највероватнији сценарио, раст кинеске привреде са планираних шест одсто могао би опасти на 5,5, што и није тако значајно. Утицај коронавируса на светску привреду је у томе што се епидемија појавила у Кини, која је друга привреда света и због високих стопа раста један од главних покретача светске привреде", каже Бојан Станић, помоћник директора ПКС за аналитику.
Највећа померања су на нафном тржишту. Поред ограничене понуде сирове нафте и потражња је мања, а цене константно падају.
"Опала је потражња, јер мање има летова за Далеки исток, редукује се саобраћај озбиљно, у одређеној мери је то свакако утицало на промену цене. Промена цене ће се сигурно одразити и на цене на српском тржишту, јер просто трошкови нафтних компанија за толико ће бити мањи, али за колико и када ће се то показати на цени горива, то сада не можемо рећи - тржиште ће ускоро показати", каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Да бојазан од светске кризе постоји, показује раст цене злата, већ је 20 одсто виша него прошле године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар