Зашто у Немачкој Штефан лакше нађе стан од Мехмеда или Јована
Да ли приликом тражења стана у Немачкој Штефан има веће шансе од Мехмеда или Јована? Ново истраживање показује да има: свака трећа особа с мигрантским пореклом сусрела се приликом тражења стана с дискриминацијом.
"Соба, кухиња, купатило, 40 квадрата, изнајмљује се одмах, само Немцима." Хамадо Дипама из Буркине Фасо одмах се заинтересовао за тај оглас за стан у баварском граду Аугсбургу. И пре него што га је прочитао до краја машио се за телефон и назвао власника. Али није далеко стигао: чим је власник чуо његово име, спустио је слушалицу.
"Само Немцима". Тај део огласа Дипама је превидео. И заиста, када је мало касније његов немачки пријатељ позвао исти тај број да провери, одмах је добио термин за посету.
Случајеви попут овог, у Немачкој, чини се, нису реткост. То показује нова студија савезног немачког Уреда за борбу против дискриминације. Према резултатима репрезентативне анкете, више од трећине (35%) људи с мигрантским пореклом који траже стан, бар једном је доживело дискриминацију управо због свог порекла. Притом није увек тако да се они који "нису Немци" већ у огласу искључују.
Чак 53 одсто испитаних изјављује да су тек касније, у току процедуре, бивали искључени због порекла. А око четвртина њих каже да су им наметане више станарине или већа продајна цена неког објекта него немачким конкурентима.
Постојећи закони се не примењују
Такве дискриминације начелно не би смело да буде. Бернхард Франке, шеф Kанцеларије за борбу против дискриминације у разговору за Дојче веле јасан: "Дискриминација на тржишту станова законски је забрањена. Оштећени би требало да се информишу о својим правима и, ако је икако могуће, да такве случајеве пријаве."
Закон о равноправности забрањује дискриминацију на многим подручјима живота - између осталог и када је у питању изнајмљивање станова. У том закону побројано је шест могућих облика дискриминације: на основу старости, инвалидитета или посебних потреба, порекла, пола, погледа на свет и сексуалног идентитета.
Међутим, према резултатима студије, проблем је у томе што већина оштећених тај закон уопште не познаје. Број притужби веома је мали. "Људи се против тога ретко буне. Разлог делимично лежи и у самом закону", каже Франке. "Закон о равноправности укључује бројне изузетке, рецимо оне који се односе на приватне изнајмљиваче који у некој стамбеној згради имају само један стан."
Непознати закон
Али постоје и други разлози због који многи у друштву не користе могућности које им закон пружа, сматра Улрих Шнајдер, извршни директор кровне удружења немачких организација социјалне и здравствене заштите (Deutscher Paritätischer Wohlfahrtsverband). "Многи се осећају немоћно у односу са онима који изнајмљују станове", каже Шнајдер за Дојче веле. То има везе с веома напетом ситуацијом на тржишту станова у Немачкој. "Решење тог проблема звучи једноставно", каже Шнајдер: "Треба нам више станова. Када би било довољно стамбеног простора, проблем дискриминације решио би се сам од себе."
Изненађујући је још један резултат студије: 83 одсто испитаника сматра додуше да је дискриминација на тржишту станова чест случај, али 41 проценат њих изјављује да ни они сами не би баш радо изнајмили свој стан некоме ко је недавно дошао у Немачку. Бернхарда Франка то не изненађује: "Показује се да резерве према досељеницима постају тим веће, што се они више приближавају приватности појединца."
Структурални проблем с расизмом
Улрих Шнајдер сматра да резултати студије имају везе с једним структурним проблемом друштва: „У Немачкој постоје велике предрасуде према странаца или људима страног порекла. То су структуре које једној партији као што је Алтернатива за Немачку (АфД) омогућавају да успешно десничари."
Бернхард Франке пак сматра да би за успешнију борбу против дискриминације на тржишту станова требало покренути опсежну информативну кампању. "Изнајмљивачи станова би морали да знају шта смеју, а шта не смеју, а они који изнајмљују да знају која су њихова права."
Хамадо Дипама из Буркине Фасо, који је одбијен при покушају изнајмљивања стана, знао је своја права. И жалио се. Резултат: у децембру 2019. суд у Аугсбургу дао му је за право. Власник стана мора да новчану казну у износу од хиљаду евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар