Нови замах немачке политике у оквиру ЕУ

Немачка влада је у ствари још пре две године хтела да Европској унији дâ нови подстицај. Коалициони уговор између демохришћана Ангеле Меркел и социјалдемократа носи назив "Нови елан за Европу".

Један од аутора тог текста је тадашњи председник СПД и бивши председник Европског парламента Мартин Шулц. Било је то време тада свежих Макронових визија Европе и младих са заставама ЕУ на немачким улицама.

Немачка влада оцењује да је током прве две године мандата била успешна. Али опозиција то доживљава другачије. "Жалосно", тако то оцењује представница Зелених задужена за европска питања Франциска Брантнер, описујући деловање Немачке у Европској унији.

"Тренутно сви гледају у Немачку и чекају импулсе", каже Брантнерова за Дојче веле.

Немачка влада очигледно тек припрема велике кораке у европској политици. Део двогодишњег биланса рада владајуће немачке коалиције који се односи на европску политику носи наслов "Шта још намеравамо". И завршава се реченицом која гласи: "Немачка влада ће у лето 2020. преузети председавање Савету Европске уније и сопственим иницијативама подстицаће даљи развој ЕУ."

Шта се под тим конкретно мисли? То је између осталог најавио и министар спољних послова Хаико Мас (СПД). Он је најавио да ће се Берлин заузети за "јаку и суверену Европу".

А да би ЕУ постала јача и важнија на светској позорници, Мас се залаже за формирање "Европског савета безбедности" који би имао за циљ бољу координацију на спољном и унутрашњем политичком плану. У том савету би, према Масу, своје место, упркос Брегзиту, могли да нађу и Британци.

Брегзит и његове последице

Гинтер Крихбаум (ЦДУ), председник одбора Бундестага за ЕУ политику тај предлог сматра смисленим, и то пре свега зато што Британце "везује за ЕУ". И политичарка Зелених Франциска Брантнер сматра да је добра идеја задржати везе с Британцима и након Брегзита. Она, међутим,

очекује да ће британски премијер Борис Џонсон бити "компликован партнер" у преговорима око будућих односа.

Британци ће највероватније 31. јануара напустити Европску унију, а након тога почињу преговори о будућим односима. Брантнерова очекује да ће за Немачку бити веома важно да се избори за заједничко тржиште. Будући односи морају да буду дефинисани до краја 2020, а то значи да "врућа фаза" преговора пада у периоду немачког председавања Унији. И то није све. У том периоду ће се одлучивати и о дугорочном буџету ЕУ, па ће и ту Немачка играти важну улогу.

Са одласком Британаца, из ЕУ одлази финансијски снажна чланица. Европски парламент упркос томе тражи да количина новца у буџету остане иста, што значи повећање појединачних уплата пре свега оних земаља које више уплаћују у буџет него што из њега добијају. Томе се противи Немачка, што Зелени сматра апсурдним с обзиром на издатке који се нису променили.

Пројекат суперлатива

Политичар ЦДУ Крихбаум противи се повећању доприноса. Он сматра да је излаз у политици штедње или пребацивању појединих обавеза на земље-чланице. Подручја где ЕУ мора да делује јединствено су, према њему, климатска политика и геополитичка питања.

Кад је климатска политика у питању ту је у првом плану нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и њен "Зелени договор" (Green Deal) којим жели да ЕУ до 2050. постане "климатски неутрална". И на том плану немачки Зелени више очекују од Берлина.

Први велики самит ЕУ–Кина

Више ангажмана тражи и спољна политика ЕУ. Током немачког председавања биће одржана два велика спољнополитичка самита: ЕУ–Кина и ЕУ–Африка. Пре свега се самит ЕУ–Кина у Лајпцигу очекује с напетошћу. То је први сусрет на тако високом нивоу и он пада у тренутку када је отворених питања много.

То се пре свега односи на изградњу 5Г мреже и питања сме ли кинески комуникациони гигант Хуавеј да учествује у том пројекту. Друга неугодна тема самита су евентуално нереди у Хонгконгу, као и однос власти у Пекингу према мањини Ујгурима.

Континент пун шанси

Други важан самит током немачког председавања требало би да зближи Африку и Европску унију. Демохришћански политичар Гинтер Крихбаум сматра да је ЕУ то деценијама запостављала. Сада би требало интензивирати односе јер се, како каже Крихбаум, не може очекивати да други, попут САД, решавају проблеме који су пред вратима ЕУ.

И политичарка Зелених Франциска Брантнер очекује од Немачке нови приступ у политици према Африци. Шанси је много, од инвестиција у обновљиву енергију, до регулисања миграција. Притом се Зелени залажу за отварање могућности легалне миграције из Африке у Европску унију.

И конзервативни политичар Крихбаум и зелена политичарка Брантнер у једном су сложни: немачко председавање ЕУ могло би да унесе нови замах и одушевљење Европском унијом. Но Немачка сама ту не може да покрене много - она зависи од јединства унутар Уније.