Доналд Трамп – турбулентно у иностранству и код куће
Односи између Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине били су турбулентни и у 2019. години. Амерички председник Доналд Трамп наставио је са оштрим ставовима према Пекингу и готово целе године разбуктавао се трговински рат. Тржишта су одахнула почетком децембра, када је договорено да ће се економске санкције полако смиривати. С друге стране, Русија и Кина јачале су партнерство, које је кулминирало пуштањем у рад једног од најдужих гасовода на свету – "Снага Сибира".
Односи Москве и Вашингтона остали су на истом, ниском нивоу, уз повремене додатне трзавице, попут повлачења из споразума о ограничавању ракетног наоружања.
На домаћем терену, Доналд Трамп суочио се са оштром опозицијом демократа и постао је трећи амерички председник који је званично опозван у Представничком дому.
Међутим, ниједан републиканац није подржао иницијативу, па се очекује да ће Сенат, са републиканском већином, негирати да је Трамп одговоран за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса.
Милан Крстић са Факултета политичких наука подсећа да се опозив припремао већ током истраге о наводном руском мешању у председничке изборе, а да је за процес који је успео, употребљен разговор са украјинским председником, где је Трамп захтевао истрагу против сина Џозефа Бајдена, потенцијалног кандидата демократа на предстојећим изборима, у замену за обнављање помоћи Кијеву.
"Опозив није вероватан, али оптужбе, и понашање председника током процеса, могли би да доведу до политичких последица", рекао је Крстић.
Трампов други пут за Америку
Трамп је на спољнополитичком плану готово потпуно напустио принципе мултилатерализма, наставио је са старим дипломатским сукобима, повлачењем војника, омогућио је Турској да покрене операцију у Сирији, и означио је Иран као главног непријатеља.
"Успех на спољном плану можда је једино постигнут по питању Северне Кореје, иако је и ту било различитих порука", истиче Милан Крстић.
Спољнополитички коментатор Слободан Самарџија за емисију Радио Београда 1 "Свет и ми у 2019." каже да верује да Трамп жели да напусти политику сукоба.
"Он покушава да нађе неки други пут за Америку. Пошто је пре свега послован човек, схватио је да ратови не доносе користи као некад, а да много коштају. Тачно је да се изашло из споразума о ограничавању ракетног наоружања, али те ракете нису уперене ни против кога", сматра Самарџија.
Према његовим речима, очекују се потези Кине, али је чињеница да је Трамп и у односима са Пекингом почео да ублажава односе.
Ублажавање односа са Пекингом
Договора је било, али Сједињене Америчке Државе и даље желе да на неки начин обуздају и економску политичку моћ Кине, каже спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
"Још увек то није обуздавање Кине какво је било за време Хладног рата, у односу западних Земаља и СССР, али опасност Хладног рата прети. САД су очигледно на силазном тренду, који може да траје деценијима, а Кина је у успону. То је такозвана 'Тукидидова замка', када једна велика сила креће у успон, а друга, владајућа, почиње да слаби. То су врло осетљиви моменти", навео је Коркоделовић.
На унутрашњем плану, Кина се суочила са проблемима. Протести у Хонгконгу наставили су се и пошто је убрзо повучен споран закон о изручењу. Демонстранти су оптуживали власти за прекомерну употребу силе. Пекинг је наглашавао да се не може угрожавати целовитост земље.
Током године обележавала се седамдесета годишњица успостављања Народне Републике Кине.
Борислав Коркоделовић наводи да је Кина за седам деценија постигла до сада невиђен економски успех.
"Кина је потпуно препородила своје друштво које је 1949. године било међу најсиромашнијима на свету. Готово 100 одсто Кинеза којих је тада било нешто преко 350 милиона били су сиромашни или на граници екстремног сиромаштва. Данас је то друга највећа економска сила света. БДП је увећан 300 пута, а по становнику је увећан око 120 пута", казао је Коркоделовић.
Примирје на истоку Украјине
Слободан Самарџија напомиње да је 2019. година била успешна и за Руску Федерацију, пре свега у дипломатији на Блиском истоку. Важан је био и састанак Нормандијске четворке, где је договорено примирје на истоку Украјине.
"Неке ствари су се дефинитивно разјасниле. Крим и Донбас нису исто. Више се о Криму практично и не говори као о спорној тачки. Важно је и да је све о Донбасу сведено на ниво да о томе може да се преговара. Нема више тешких речи и ултиматума. Оно што је за Русију важно, јесте да је после састанка у Паризу, како су пренели медији, немачка канцеларка Ангела Меркел рекла председнику Русије Владимиру Путину 'овај пут си ти победио'", додао је Самарџија.
Према његовим речима, то је важан сигнал за Русију да може да иде путем којим је кренула.
"Путин никад није рекао да жели да одвоји Донбас од Украјине. Говорио је да би Донбас требало да буде територија где ће руска већина да има самоуправу и да се таква уклапа у остатак украјинске државе", напоменуо је Самарџија.
Саговорници Радио Београда 1 закључују да ће три силе наставити да доминирају и у предстојећем периоду, али да се свет ипак све више креће ка мултиполарности.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар