Све већа забринутост због здравственог стања Асанжа

Након што је на саслушање пред судом у Вестминстеру био укључен путем видео-везе, Џулијан Асанж је за протокол само потврдио свој идентитет. Ту је уједно и сазнао да ће се одржати рочиште поводом захтева за његово изручење САД.

Асанж се тренутно налази у високообезбеђеном делу затвора Белмарш у Лондону. У мају је осуђен на 50 недеља затвора због кршења прописа око кауције и условног пуштања на слободу када је у јуну 2012. побегао у еквадорску амбасаду како не би био изручен Шведској.

Шведско правосуђе тада је водило истрагу око оптужби за силовање и за њим расписало Интерполову потерницу. Еквадор му је одобрио политички азил, тако да се он у амбасади те земље у Лондону налазио до априла 2019. године – све док нови председник Еквадора Лењин Морено није опозвао азил. Након тога је Асанжа ухапсила британска полиција.

Оптужен у САД

Више од оптужби за силовање у Шведској, Асанж је страховао од тога да ће бити изручен Сједињеним Америчким Државама. И док је истрага против њега у Шведској окончана, америчко правосуђе све више врши притисак како би се Асанж изручио. О томе ће се одлучивати 24. фебруара.

У Сједињеним Америчким Државама је против оснивача Викиликса подигнута оптужница за читав низ тачака. Она га између осталог терети за заверу и шпијунажу у вези с објављивањем државних тајни. Ако Аустралијанац буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице, чека га казна од 175 година затвора.

Током 2010. и 2011. године Асанж је на интернет-платформи Викиликс објавио стотине хиљада досијеа тајних служби које је украо и проследио узбуњивач Бредли (сада Челси) Менинг. Већина објављених докумената односила се на ратове у Ираку и Авганистану, односно на тамошњу улогу америчке војске.

Наводи о психичкој тортури

Не зна се да ли ће Асанж заиста бити изручен САД. Међутим, нешто друго изазива забринутост око најпознатијег затвореника у Великој Британији: Асанж показује "све симптоме који су типични за особу која је подвргнута менталном мучењу", изјавио је Нилс Мелцер, специјални известилац УН за питања тортура над затвореницима.

Разлог за то су године изолације – прво у азилу амбасаде, а сада у затвору. Џулијан Асанж (47) пати од "екстремне анксиозности и стресних стања које карактерише несаница и немогућност опуштања".

"Психичка тортура траје месецима и последица је међународног притиска", рекао је Мелцер. Он се иначе сматра великим присталицом Асанжа и није једини који тако мисли.

Реагујући на Мелцеров извјештај, 60 лекара написало је у новембру отворено писмо британској влади упозоравајући на Асанжово погоршано здравље. Он упозоравају да би оснивач Викиликса могао да умре у притвору ако му се не укаже медицинска нега.

"Нисам могао да утврдим да се до сада било шта променило у затворским условима за Асанжа", рекао је Мелцер за Дојче веле. Но, отворено писмо лекара сензибилизовало је јавност о томе колико је случај хитан, додаје Мелцер. Он изражава наду да ће то имати утицаја на даљи ток ситуације.

Неадекватни услови у затворима

У говору пред немачким Бундестагом крајем новембра, Швајцарац Мелцер истакао је да је Асанж одлежао своју казну и да се налази у превентивном притвору како не би избегао изручење. "Али нема потребе да због тога борави у високообезбеђеном затворском одељењу."

Према речима тог дипломате УН, довољан би био кућни притвор или нешто слично, што би омогућило контакт с породицом, адвокатима и медијима.

На писмо које је Мелцер упутио британској влади, избегнут је одговор. Мелцер је тим поводом за Радио Бајерн 2 изјавио: "Када напишете званично писмо некој земљи и она тако неодређено и чудно одговори, онда је то обично знак да је свесна да се не понаша исправно".

Цивилно друштво апелује на немачку владу

Академија уметности у Берлину (АДК), једна од најстаријих културних институција у Европи, у саопштењу за јавност позвала је на "хуман однос према Џулијану Асанжу у складу с начелима правне државе".

Потпредседница АДК Катрин Регла рекла је за Дојче веле да се Академија прикључује позиву Удружења демократских правника (ВДЈ) да се Асанжу призна статус политичке избеглице.

Ангажман институција цивилног друштва могао би да доведе до притиска, наводи Реглова и додаје: "И наравно, сви очекују од наше немачке владе да се на спољнополитичком плану више укључи у тај случај."

У интервјуу за лист Келнер штатанцајгер, Асанжов отац Џон Шиптон позвао је владу у Берлину да пружи већу подршку његовом сину. Немачка влада је од почетка веома опрезна по питању Асанжа. Након његовог хапшења у Лондону, портпарол канцеларке јасно је ставио до знања да је то сада питање британског правосуђа.

Франк Иберал, председавајући Немачком удружењу новинара (ДЈВ), жали се на пасиван став немачке владе: "Не знам да ли немачка дипломатија покушава нешто да уради иза затворених врата. Понекад се стиче утисак да се она понаша у стилу: нас то не занима, не желимо да будемо светски полицајац", каже Иберал за Дојче веле.

Председавајућа Одбору Бундестага за људска права и политичарка Либералне странке (ФДП) Гиде Јенсен, такође сматра да је неопходно да се преиспитају услови у притвору. "Људска права односе се и на затворенике. Ако је смештај нехуман, то се мора испитати".

Херој или издајник?

Не виде сви попут Сједињених Држава Викиликс као "непријатељску шпијунску агенцију", а Асанжа као издајника. Напротив, неки изражавају забринутост због тога што се примером Џулијана Асанжа жели шаље порука којом се поткопава слобода штампе и говора. Наравно, издаја и клевета не могу се толерисати, каже посланица Бундестага Гиде Јенсен, изражавајући забринутост у погледу заштите узбуњивача.

Швајцарски дипломата Мелцер размишља слично: "Мислим да је ово критичан моменат, када људи морају да схвате да се не ради о некоме ко ти се свиђа или не свиђа. Овде се ради о њиховим правима, о интегритету демократије и система правне државе" .