Када је Кол говорио у Дрездену

Атмосфера је напета пред тај 19. децембар 1989, канцелар Хелмут Кол и његова делегација лете за Дрезден. Први пут после пада Берлинског зида. Циљ путовања је састанак са шефом државе ДДР Хансом Модровим и разговор о будућности немачке државе. Но, много важнији је - Колов говор.

Говорнички пулт делује мајушно на великом тргу. Иза њега су рушевине Богородичине цркве која је уништена 1945. у Другом светском рату; оне стоје ту као сећање, као опомена. Ту је канцелар положио цвеће. Пред пултом је готово непрегледна маса црно-црвено-златних застава, људи који узвикују„јединство, јединство" и "Хелмут, Хелмут".

Касније је Кол рекао да је то био један од најтежих говора у његовом политичком животу. Јер, "Људи су чекали на поруку. Не само тамо на тргу, већ у читавој земљи". "Али, гледали су и милиони људи у иностранству, где такође има страхова који се морају узети у обзир."

Избећи експлозивно расположење

"Било је врло тихо у авиону", сећа се Доротее Вилмс, тадашња министарка за унутарнемачке ствари: "Кол нас је још једном подсетио да морамо да учинимо све да у Дрездену не би дошло до експлозивног расположења."

Кол је знао: победничке силе из Другог светског рата пажљиво посматрају куда ће он упрети прстом. Откако је пре неколико недеља презентирао план од 10 тачака о немачком уједињену, о којем није говорио никоме осим председнику САД, четири савезничке силе су забринуте. Поред САД су то Велика Британија, Француска и Совјетски Савез. Шта ће бити са подељеном и тако ослабљеном Немачком после пада Зида?

И у самој ДДР је ситуација напета. Убрзо после отварања ка Западу, многи су се забринуто питали шта ће бити са њиховом државом и социјалистичким друштвеним моделом. Непосредно пред Колову посету Дрездену, према једној анкети, већина грађана је била против немачког уједињења.

Поновно уједињење? Не са Модровим.

Али, када је Кол стигао, примљен је са одушевљењем. Док се аутомобилом возио градом, свуда је практично био шпалир раздраганих грађана. Дошли су да виде канцелара.

После преговора са министрима и разговора Кол-Модров у четири ока, западнонемачкој делегацији је било јасно: од Модровљеве владе се не може много очекивати. Колов саветник за спољнополитичка питања Хорст Телчик сећа се да су се сви надали предлозима економских и политичких реформи. "А није се десило ништа".

На заједничкој конференцији за штампу, Ханс Модров је још једном нагласио да верује у "егзистенцију две суверене немачке државе које постоје независно једна од друге."

Колов циљ: "Jединство наше нације"

Људи су сазнали да ће у Дрездену говорити Кол само дан пред тај говор, када је то на једним демонстрацијама најавио борац за грађанска права Херберт Вагнер. "Та вест се муњевито проширила и сви су хтели да дођу да га слушају", сећа се Вагнер, који је тада припремао саму бину и звучнике.

"Када се сада тога сетим, како су тог јутра људи скандирали пароле, јединство, јединство, Хелмут, Хелмут, ако Ви као политичар у таквим ситуацијама немате одговор и не обратите се људима, онда сте промашили позив", каже Маике Кол-Рихтер, удовица бившег канцелара. То је у емотивном смислу био "један од највећих дана његовог живота".

Кол држи говор од око 15 минута, захваљује се грађанима ДДР на храбрости што су спровели тако мирну револуцију. Он поручује да будућност Немачке мора да се усаглашава са европским суседима и гледа у будућност: "Мој циљ остаје, ако то историјски тренутак дозволи, уједињење наше нације". Маса кличе и пева: "Какав диван дан данас", Кол се опрашта и видно дирнут каже: "Бог благословио нашу немачку отаџбину".

"Када бих сада зуцнула, утукли би ме"

"Ту се видело да грађани ДДР неће трећи социјалистички експеримент, већ да хоће немачко јединство", сећа се Херберт Вагнер 30 година касније.

Но, усред еуфорије се појављују знакови питања. Анемари Милер, бранитељка грађанских права из Дрездена, те вечери је такође била пред рушевинама Богородичине цркве.

"Мислила сам: када бих сада нешто зуцнула, утукли би ме. Завладала је таква еуфорија да људи више нису били расположени за било какве дискусије", сећа се она. Као и неки други припадници мировног покрета, она је имала пред очима демократску али самосталну будућност ДДР."

Уједињење је оставило ране

Тај дан у Дрездену је за неке био кључни тренутак немачке историје који је утро пут брзом уједињењу годину дана касније. За друге је и данас - 30 година касније - то под знаком питања. Немачка је поново уједињена, али да ли Источни Немци осећају да су цењени?

У марту 1990 су први пут одржани слободни избори у ДДР. Политичар СПД Маркус Мекел био је део те прве владе, и за ДДР је преговарао о немачком уједињењу. Данас са скепсом говори о улози Хелмута Кола.

"Перспектива на који начин су се после 1990. односили према влади ДДР којој сам и ја припадао била је лоша, јер су поступали као да је немачко уједињење издејствовао само канцелар. И зато је удео Источне Немачке потпуно скрајнут".

Поновно уједињење је код неких оставило ране које још нису зацелиле. Широм света су уједињење и мировни процес служили као узор. У Дрездену су многи грађани одобравали пут Хелмута Кола.