Катар – држава где живи луксуз

Када је пре две и по године, у јуну 2017. квартет арапских земаља Саудијска Арабија, УАЕ, Бахреин и Египат увео економску и дипломатску блокаду, гасом и нафтом богатом емирату Катару, оптужујући га да финансира терористе Ал Каиде, Исламске државе, Хезболаха, циљ је био да се бивши британски протекторат, а данас емират и град-држава са више од два и по милиона становника у Персијском заливу, приволи на 13 потеза – од прекида односа са Ираном и Турском, до затварања једне од светски највећих и у арапском свету најутицајније телевизије – Ал Џазире.

Али, намера квартета, предвођеног Ријадом, да непослушног суседа баци на колена, резултирала је тиме да је Катар данас економски, политички и туристички најотворенија земља турбулентног региона.

Током недавне посете Катару уверили смо се зашто је та блискоисточна нација од око 350.000 Катараца и два милиона странаца који ту живе и раде симбол вртоглавог привредног и друштвеног развоја у арапском свету, и нова крајња дестинација за оне који траже посао.

Просечна зарада преко 11.000 долара

Већ летимични поглед на центар Дохе, Вест беј – на његове луксузне небодере, хотеле, музеје, тржне центре, уређене паркове и тргове потврђује да савремена аритектура (нарочито заливских земаља) воли метаморфозе.

Панорама града и луксузна возила на булеварима, уверавају вас да сте на најбогатијем полуострву на свету, у једном од најмоћнијих пословних центара савременог света. То је земља у којој је просечна месечна зарада 11.500 долара, по чему је Катар први међу земљама Персијског залива.

Катар је и земља која је политичку и економску блокаду суседа прихватила као изазов, одговоривши на њу бројним реформама.

Само неколико дана од увођења ембарга, Катар је реформисао законе, политичке и економске односе у блискоисточном региону и свету, успоставио сопствену производњу хране и лекова. Зато данас има глобалну репутацију "Меке" за стране компаније које послују у региону, са Азијом, Африком. "Елдорадо" је и за директне стране инвестиције, у коме се пословање обавља у свим валутама, због чега је озбиљан ривал регионалној економској хегемонији Саудијаца и УАЕ.

Као власник трећине светских резерви природног гаса, Катар је највећи извозник тог енергента у свету, а залихе нафте су веће од 15 милијарди барела.

Странци овде посао налазе најчешће у енергетици и грађевинарству, где је спектар послова врло широк – од тешких физичких послова, до високостручних инжењерских послова. Незапосленост и инфлација су врло ниски, око три одсто, а локално становништво ради само најбоље плаћене послове, и не плаћа порез.

Да држава и на друге начине брине о добробити својих грађана, показују бројне повољности –од брзог издавања дозвола за градњу куће, до давања половине новца за њену изградњу. У поређењу са неким арапским земљама, жене у Катару имају већа права и слободе, многе не носе хиџаб и абају, што је доскора било незамисливо.

За то је најзаслужнија Шеику Моза Нинт Насе ел Миснед – мајка садашњег владара шеика Тамим бин Хамад ел Танија. Називају је првом дамом арапског света, а тај епитет заслужила је деценијским залагањем за модернизацију земље и друштва.

У Дохи, где живи искључиво луксуз, најаутентичнији део града су сукови, од којих је најпознатији Сук Вакиф.

Шетња његовим уским улицама је путовање кроз време. У њима налазите све чега нема у луксузним бутицима – од зачина, чајева и хране које први пут видите, преко обојених животиња, продавнице соколова, традиционалне тепихе раскошних боја. Дуж улица Дохе, испод тротоара, постављени су расхладни уређаји, како би се омогућило нормално функционисање у месецима када су температуре близу 50-ог подељка.

Око 60 одсто потрошене електричне енергије Катар користи за хлађење.

Да ништа није немогуће показује фарма "Баладна"

Како је једна амбиција постала реалност и највећи симбол економске самоодрживости малог емирата показује "Баладна", модерна фарма за производњу млека и других млечних и пољопривредних производа. Смештена на 55 километара од Дохе, са производњом 320 тона свежег млека, десетина врста сирева, сокова и других пољопривредних производа у октобру је приходовала готово 400 милиона долара.

Настала је проширењем некада мале фарме, пре две године и тако од Катара, некада искључивог увозника млечних производа из Саудијске Арабије, створила њиховог произвођача и извозника.

Приликом проширења фарме на око два милиона квадратних метара изазов нису биле само високе температуре, које у овом делу Арабијског полуострва достижу и 48 степени Целзијуса, већ и то што је Катар једна од 18 земаља на свету без иједне реке.

Ипак, уз примену десалинизације морске воде, саграђена је фарма са климатизованим амбарима и шталама за 20.000 крава расе Холштајн, набављеним у Мађарској, Холандији, Немачкој.

Мужа крава, које дневно дају више од 30 литара најквалитетнијег млека, одвија се три пута дневно, на кружним потпуно аутоматизованим платформама. Уз то, и узгој 40.000 оваца и 5.000 коза данас потпуно подмирује потребе катарског тржишта за млеком, а извози се у Оман, Индију, Труску. Већ за наредну годину са "Баладне" најављују 50 нових пољопривредних производа.

Национални музеј – инспирисан пустињском ружом

Катар данас нису само нафта, гас и једно од највећих светских градилишта – већ и чињеница да је земља деценијама највећи купац уметничких дела у свету.

Владарска породица Ал Тани улаже огроман новац у културу, а то потврђује и изградња Националног музеја у марту ове године, која је коштала 400 милиона долара. Комплексан и поетичан изглед музеја инспирисан је локалном географијом и њеним симболом – пустињском ружом, а осмислио га је чувени француски архитекта Жан Нувел.

Енергетски ефикасно здање од 539 купастих дискова, дужине 350 метара нуди галерије у којима, уз примену високих технологија, посетилац путује кроз кључне моменте историје катарског полуострва – од антике у којој је на овим просторима доминирала производња бисера, преко открића нафте у 20. веку, до данашњег развоја који драматично мења изглед пустиње.

У музеју сазнајемо и да се о историји и традицији земље бивших бедуина, а данас најбогатијих грађана планете, Катарци подсећају за национални празник 18. децембра. Тог дана 1878. шеик Џасим бин Мохамед ал Тани ујединио је бројна катарска племена.

Светско првенство у фудбалу – мега корак ка светској сцени

Слику економског развоја Катара, последњих година крунишу припреме за светско првенство у фудбалу, које ће се овде одржати 2022. године.

Више од 200 милијарди долара већ је потрошено на израдњу неопходне инфраструктуре, седам нових стадиона за 40.000 гледалаца и расхладним системом и вентилаторима испод седишта, нови метро, читав нови град у северним предграђима Дохе, око 900 километара нових путева. У томе су прилику за посао виделе стотине хиљаде радника са свих континената.

И без обзира на спекулације како је Катар изабран за домаћина светског првернства, извесно је да је оно за емират у замаху – још један мега корак на светској сцени.