Несаница у Копенхагену

Преговори Сједињених Америчких Држава и Кине, о смањењу емисије штетних гасова, напредују али се још увек не може предвидети да ли ће било какав споразум бити на конференцији Уједињених нација о климатским променама у Копенхагену.

Неизвесно је и да ли ће амерички председник Барак Обама изнети прецизније ставове по питању финансирања сиромашних земаља, највише погођених климатским променама, али ће, у сутрашњем обраћању Самиту у Копенхагену, нагласити посвећеност САД у решавању климатских питања, саопштио је неименовани амерички званичник.

У Копенхагену би требало да буду договорени барем обриси новог глобалног пакта о борби против климатских промена, будући да важећем, Протоколу из Кјота важност истиче 2012. године.

Ипак, државна секретарка Хилари Клинтон је истакла да су САД "спремне да сарадњују са другим државама ка заједничком циљу, да се до 2020. године заједно скупи 100 милијарди долара годишње, како би се одговорило на изазове климатских промена у земљама у развоју".

Од договора САД и Кине, зависи успех двонедељне Међународне конференције о клими, али је њен крајњи исход још увек непредвидив.

Ноћна смена

Министри за екологију држава учесница Самита, планирају да раде до дубоко у ноћ како би сачинили најприхватљивији текст нацрта споразума о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, који би требало да буде усвојен у петак.

Завршног дана скупа, у Данској предстоници се очекују лидери 120 држава, пренеле су агенције.

"Време ради против нас, хајде да престанемо да се претварамо", позвао је данас са говорнице скупа француски председник Никола Саркози.

Оценивши да би "неуспех у Копенхагену био катастрофа за свакога од нас", Саркози је предложио састанак лидера "у касне сате" упозоривши да време истиче.

Европска унија је предложила глобални фонд од 150 милијарди долара, док је премијер Етиопије Мелес Зенави, у име афричких земаља, јуче предложио "климатску помоћ" за најсиромашније државе у вредности 100 милијарди долара.

Договор о климатском фонду могао би да да политички подстрек преговорима, на којима треба да буде решен још читав низ питања - од спасавања прашума, до оштијих мера за смањење емисије угљендиоксида.

Мале државе непристају на "блед" договор

Какав год да буде, завршни документ ће морати да има подршку свих, наводи агенција Ројтерс, подсећајући да неке мале остврвске државе и афричке земље, које су најосетљивије на суше, поплаве, вреле таласе и дизање нивоа мора, који могу настати као последица глобалног отопљавања, инсистирају да неће пристати на "блед" договор.

"Говоримо о опстанку наше нације", изјавио је Аписаи Иелемиа, премијер пацифичког острва-државице Тувалу.

Разне верзије нацрта завршног документа укључују циљеве попут преполовљења емисије штетних гасова до 2050. године или проморавање развијених држава да смање сопствене емисије за између 25 и 40 одсто до 2020.

"Ако свако од нас учини мало више, можемо успети", изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел. Она је додала да је Европска унија вољна да учини више, али да неће то учинити ако јој се други не придруже.