Пролази време јефтиних летова

Првих девет места на листи десет највећих емитера угљен диоксида у Европи не представља никакво изненађење: све редом термоелектране на мрки угаљ, од тога седам у Немачкој. На десетом месту ипак није произвођач струје, већ друга највећа авио-компанија у Европи: "Рајанер".

А управо та нискобуџетна компанија знатно доприноси томе да се у Европи, али и широм света толико велики број људи одлучује за путовање авионом.

Посланици баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) у немачком Бундестагу желе да се томе стане на крај.

"Карта од девет евра за летове у Европи нема никакве везе ни са тржишном привредом, ни са заштитом климе", каже Александер Добринт (ЦСУ) за лист Билд.

На авионску карту која кошта мање од 50 евра би, према његовом мишљењу, требало увести "казнени порез". То јесте додуше готово немогуће, али се упркос томе поставља питање: да ли је време јефтиних летова завршено?

Карте су већ поскупеле

Историјски гледано, нискобуџетне авио-компаније производ су Европске уније која је од 1987. године у више наврата либерализовала европски авио-саобраћај и омогућила да на тржиште ступе приватници.

Потрошачи су се током година навикли на ниске цене, али однедавно је ситуација на тржишту нискобуџетних летова ипак постала компликованија. Компаније попут "Ер Берлина", "Германије" или "WOW Era" у једном тренутку више нису могле да иду у корак с другима и прогласиле су банкрот.

Карте су већ поскупеле, потврђује Франк Фихерт, професор туризма и саобраћаја на Високој школи Вормс.

"Погрешна је идеја да свако може да лети за 9,99 евра. Ту цену у ствари плаћа веома мали број људи, а и они за повратни лет вероватно плаћају знатно више", каже Фихерт за Дојче веле.

Када је реч о таквим промотивним ценама, обично се ради о малом контигенту карата које се финансирају преко знатно скупљих, преосталих карата. У "Рајанеру" просечна цена карте по лету износи 40 евра, а најчешће би ту требало урачунати и додатне услуге као што су пртљаг или резервација седишта. Просечно по лету то износи 15 евра.

"Ако са 'Рајанером' летите на неку дестинацију и натраг, у просеку плаћате 110 евра", тврди Фихерт.

"Цена од 9,99 евра, као и свака примамљива понуда, има јак рекламни ефекат", каже тај експерт. "Купац зна да 'Рајанер' увек има понуде за 9,99, али кад пронађе најповољнију цену од 29,99 он је упркос томе купи". Наравно, што је време лета ближе, то су и цене веће.

Како опорезовати летове?

У авио-саобраћају постоје веома високи, фиксни трошкови – на пример за саме авионе, за персонал или гориво. Због тога компаније могу да профитирају само ако су авиони добро попуњени. На трошкове по путнику, рецимо на аеродромске таксе, отпада само мали део цене карте, објашњава Фихерт. Поред тога, Немачка, рецимо, наплаћује порез на авио-саобраћај у износу од 7,38 евра до 41,49 на дужим рутама.

Када је реч о летовима унутар саме Немачке, то је још и 19 одсто пореза на додату вредност (ПДВ). Летови у иностранство тога су ослобођени. Ако би Немачка једнострано увела ПДВ на међународне летове, немачки аеродроми нашли би се у неповољнијем положају у односу на рецимо Амстердам, Лондон или Брисел, пре свега када је реч трансферним летовима.

"Летови би у великој мери били пресумерени", каже Фихерт.

Порезе на додату вредност увек су одређивале саме чланице ЕУ и стопе се разликују од државе до државе. Уместо тога, већ дуго се захтева увођење заједничког пореза на керозин. Ту могућност преиспитује и Европска комисија. Али када је реч о порезу, онда у Савету ЕУ важи принцип да с тим морају да се сложе све земље. А тешко да би државе на Средоземљу, које су дестинације за одмор, пристале на увођење тог пореза.

"Грчка се такмичи са Турском као туристичко одредиште. Они би додуше имали приходе од пореза, али и смањење прилива туриста", каже Фихерт.

Због тога професор сматра да је пре могуће формирање некакве "коалиције вољних".

"У овом тренутку су неке европске земље за то, нарочито Холандија, Француска, али и Шведска". Оне би могле преко билатералних уговора заједнички да уведу порез на керозин – али то би имало смисла само ако би у томе учествовале и неке од земаља са великим ваздушним саобраћајем. Дакле и Немачка.

Летење и клима

Порез, а тиме и веће цене, били би инструмент у борби против негативног утицаја авио-саобраћаја на климу. Авио-индустрија и даље снажно расте у читавом свету, али се жели да се од 2020. године тај раст учини климатски неутралним. Електрични авиони, обновљива горива или процеси типа "power to liquid" у којима се потрошњом енергије стварају синтетичка горива.

У недостатку таквих алтернатива за фосилна горива, ипак се највише рачуна на тзв. компензацију преко угљен-диоксида, каже Фихерт. То значи да авио-компаније уплаћају у фонд из којег се финансира пошумљавање, шири коришћење обновљивих енергија или се спроводе друге мере у циљу заштите климе. Али ефекти свега тога могу се видети тек кроз много времена, а дотле концентрација ЦО2 у атмосфери наставља да расте са сваким летом.

То не би много променило ни увођење пореза на јефтине летове по идеји Александра Добринта.

Генерално је питање да ли ће се о том предлогу икада озбиљно дискутовати. За немачке социјалдемократе је то додуше "корак у правом смеру", али зато критике стижу чак и из саме Добринтове партије. Из немачког Министарства саобраћаја, које иначе припада ЦСУ, наводе да пре осмишљавања било каквих инструмената мора најпре да се спроведе опширне дискусија.