Ко то тамо не гласа – задовољни или незадовољни?

Сваки други држављанин ЕУ гласао је на европским изборима у мају. Тек сваки други? Или чак сваки други? Јер 2014. је излазност била свега 42,6 одсто и због тога се може рећи да је овогодишња излазност била изненађујуће добра са 50,6 одсто.

У сваком случају, оптимисти виде резултат као велики успех и победу демократије - нарочито у време Брегзита и евроскептичних влада у земљама попут Пољске и Мађарске.

Одлучујући фактор који је утицао да ипак већина грађана гласа вероватно је заоштрена изборна кампања између надолазеће деснице и мејнстрим партија. Уз то, европски избори су се вртели и око питања климатских промена што је вероватно покренуло многе младе бираче.

Истраживачи изборног понашања су и пре овог маја говорили о томе да излазност у Немачкој трајно расте – поготово на савезним изборима. Историјски минимум био је 2009. године са 70,8 одсто, док је 2017. излазност била знатно већа: 76,2 одсто.

Чак и на покрајинским изборима постоји тренд раста, али ипак не у свакој савезној земљи. У Бранденбургу где се у недељу бира нови парламент, излазност је пала са 67 oдсто у 2009. на 47,9 одсто у 2014. години. У Саксонији где се такође гласа је пре пет година забележен умерени пад с 52,2 на 49,1 одсто.

Ипак, политиколог Оскар Ниедермајер очекује промену тренда на предстојећим изборима у две покрајине. Будући да је неколико странака у предизборним анкетама готово изједначено, трка је "врло отворена" и то утиче на мобилизацију бирача, каже наш саговорник.

Зашто запад Немачке бира другачије?

И у Бранденбургу и у Саксонији десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) би могла да постане најјача политичка снага. То је сценарио због којег политички посматрачи често постављају питање: зашто исток Немачке бира другачије? Питање се може и обрнути: зашто запад бира другачије?

Ниедермајер, говорећи о излазности, каже да су на западу људи чешће чланови политичких странака, да партије имају већи "организациону моћ". Нижи одзив на истоку могао би се објаснити и чињеницом да велики број грађана на западу има већ изграђену гласачку навику, за разлику од грађана на истоку.

Чини се да је на западу израженија спремност на компромис на сам дан избора – људи ипак иду и гласају, иако можда нису потпуно задовољни ниједном странком. Источни Немци радије остају код куће.

Ниедермајер помиње и "дуге традиције" у бившем ДДР-у. Ту мисли на улогу данашње Левице која је у израсла из бивше источнонемачке државне странке СЕД. Левица и даље добро стоји на истоку, делом јер је у читавој Немачкој постала партија протеста против етаблираних странака.

Међутим, од почетка избегличког таласа 2015. године део протестних гласача прешао је у табор АфД.

Да ли је слаба излазност доказ кризе демократије? Мишљења о томе су различита. Ниедермајер има обратну логику – слаба излазност као "израз задовољства" у стилу: зашто ићи на биралишта кад је све у реду? Том логиком би висок проценат гласалих указивао на кризу – људи желе другачију политику.

Гласање путем интернета?

Нижи одзив на покрајинским изборима у поређењу са изборима за Бундестаг политиколог Нидермајер објашњава сасвим једноставно: о већини релевантних тема одлучује се на савезном нивоу. Као важан изузетак види образовну политику која се у потпуности одређује на нивоу покрајина – и сада, пред гласање у Бранденбургу и Саксонији, та тема игра битну улогу.

Ниедермајер верује да је већи одзив могуће постићи модерним методама, посебно онлајн-гласањем. Ипак, страх од хакера је превелик. "Још много тога треба учинити за безбедности", каже Нидермајер.

Још је скептичнији према гласању путем поште, које је у Немачкој све популарније. Јер грађани могу да ковертирају свој глас већ неколико дана пре избора, а у тих неколико дана, каже Нидермајер, на политичкој сцени може да се догоди свашта.

Рецимо у тим данима се воде кључне предизборне дебате кандидата на телевизији. "Али тада је одлука већ донета", упозорава овај истраживач избора.

Многи чак кажу да је гласање поштом у супротности са начелом јединства избора где пише да сви треба да гласају "под једнаким условима". Када гласање поштом није изузетак – рецимо за војнике који су у иностраним мисијама – већ све више правило, то начело је угрожено, каже Нидермајер.

Бројке то и показују – пре две година на савезним изборима је поштом гласало 28,6 одсто људи. Тај удео је трипут већи него 1990. године.