Гужва у демократском шеснаестерцу, ко ће на црту Трампу

Гужва у политичком рингу Демократске странке већ је однела прве жртве. Од 27 људи који су ушли у трку за демократску номинацију, већ је више од половине отпало.

Две дебате кандидата недвосмислено су показале у ком правцу ће тећи дискусија. Увођење универзалне здравствене заштите, питање имиграције, реформа кривичног система, спољна политика и борба против корупције главне су теме.

Ко су главни играчи?

Још од када је у априлу најавио своју кандидатуру Џозеф Бајден, сенатор и бивши потпредседник, важи за најозбиљнијег кандидата за демократску номинацију.

Већини гласача је познат, ако не као сенатор, онда сигурно као потпредседник Барака Обама, чијих се председничких мандата, посебно од када је Трамп дошао на власт, многе демократе са сетом сећају.

Велики је противник садашњег председника којег је више пута назвао претњом по националну безбедност.

У центру политичког спектра Бајден ужива широку подршку умерених бирача, који на челу државе желе да виде стабилног, каријерног политичара који неће претерано мењати ствари.

Заправо, Бајден нема радикалне политичке циљеве за које се бори. Његова политика је у малим унапређењима постојећег.

Не жели увођење универзалне здравствене заштите већ задржавање Обамакера и његово проширивање. Није за укидање Транспацифичког трговинског уговора и НАФТЕ већ њихово благо мењање. Не мисли да треба увести бесплатно високо школство.

Што се спољне политике тиче, осим критиковања Трампа, Бајден се није претерано изјашњавао о томе каква је његова визија по питању односа САД и остатка света.

Све то је мач са две оштрице. Колико се једном делу гласачког тела тај умерени став допада, други не могу да смисле још једног статус кво кандидата. Посебно имајући у виду да своју кампању финансира великим делом донацијама богатих и моћних људи.

Многи га упоређују са Хилари Клинтон из 2016. године која је неславно изгубила од Доналда Трампа.

Са друге стране, Берни Сандерс је сушта супротност. Као противник Клинтонове у трци за демократског кандидата на прошлим изборима, Сандерс се од релативно непознатог сенатора из Вермонта позиционирао као један од главних политичара у земљи.

Идеје социјалне демократије – универзална здравствена заштита, подизање минималне зараде, брисање студентских дугова помериле су политички дискурс читаве земље улево.

Супротстављање Волстриту, критиковање великих компанија због избегавања плаћања пореза, стално истицање корупције у Вашингтону и противљење америчком војном интервенционизму донело му је велику популарност, посебно међу младима и онима на нижим нивоима социјалне лествице.

Упркос "радикалним" ставовима и неуглађеном политичком наступу, Сандерс ужива стабилну и енергичну подршку, која се на најбољи начин илуструје тиме да је његова кампања прерасла у политички покрет са стотинама хиљада волонтера, а до сада је прикупио више од 46 милиона долара, највећим делом од уплата мањих од 200 долара.

Критичари, са друге стране, истичу да су циљеви за које се бори превише радикални, нису оствариви и да би урушили капиталистички систем који је од САД начинио најјачу економију света.

Да се политички дискурс демократа померио улево показује и Елизабет Ворен, прогресивна сенаторка из Масачусетса, позната по критиковању великих банака и Волстрита.

Воренова такође као и Сандерс напада корупцију у Вашингтону и утицај богаташа на политичаре, па своју кампању финансира само од ситних донација.

Њена главна идеја јесте увођење пореза на богатство – два одсто на све преко 50 милиона долара и три одсто на преко милијарду долара. Тиме би држава инкасирала 2,75 билиона долара током десет година и могла тај новац да уложи у друге сфере, попут образовања и решавања огромног проблема студентских дугова.

У обе досадашње дебате, Воренова се показала веома добро. Одмерена, сталожена, али на тренутке прилично борбена што јој је донело већу подршку. 

Фокусирање на домаћа питања показује и њену главну слабост – спољну политику, односно недостатак исте, што је прилично проблематично јер многи демократски гласачи очекују да САД коначно престане са праксом интервенционизма и започињања ратова.

Многи прогресивци јој замерају и одређену дозу калкуланства, јер није хтела да подржи Сандерса у његовој борби против Хилари Клинтон. Осим тога, она се бори за исто парче бирача као и Сандерс што потенцијално може да нашкоди обома.

Као једна од озбиљнијих кандидаткиња испливала је и Камала Харис, сенаторка из Калифорније, која покушава да се позиционира између левице и центра.

Желећи да се представи као прогресивни прагматиста, Харисова начелно подржава левичарске предлоге о подизању минималне зараде и универзалној здравственој заштити, али је више пута накнадно "ревидирала" своје ставове.

Позицију у центру политичког спектра покушала је да учврсти нападима на Бајдена током прве дебате и то јој је у великој мери успело. Критикујући бившег потпредседника због његовог учешћа у писању кривичног законика из 90-их Харисова је забележила пораст популарности и изборила се за снажну трећу позицију коју дели са Вореновом.

Ипак, пре неки дан претрпела је снажан ударац када ју је напала конгресменка и бивша ветеранка са Хаваја Тулси Габард откривајући њено понашање када је била државни тужилац и веома сурову примену кривичног законика, којим је 15.000 људи завршило у затвору због поседовања марихуане, одбијање да поново размотри случај човека осуђеног на смртну казну иако су се појавили нови докази, као и продужавање затворских казни због чега су директну корист имали приватни затвори.

Један од кандидата који је од релативног политичког анонимуса доспео у жижу јавности јесте Пит Бутиџиџ, бивши градоначелник града Саут Бенд у Индијани.

Чак ни његово хомосексуално опредељење му није одмогло да постане најмлађи градоначелник града који је традиционално јако републиканско, конзервативно упориште.

Млад, харизматичан, одмерен и углађен брзо је побрао симпатије приличног броја људи умерених демократа.

У трци за председника представио је своју прогресивну поруку намењену пре свега миленијалцима, али његови корени са Средњег запада и каријера у војсци омогућили су му да добије и подршку дела руралне, конзервативније Америке.

Ипак, многима се никако не допада начин на који финансира своју кампању – већином од богатих донора и директора компанија, а основао је и политички акциони комитет у који свако може анонимно да донира новац.

Конгресмен Бето О'Рурк био је до прошле године мање-више непозната политичка фигура изван Тексаса. Међутим, трка за сенатско место Теда Круза, иако неуспешна, донела му је политичку славу.

О'Рурк се испрва поставио као истински прогресивац и политичар нове генерације, стилом обраћања подсећајући на Обаму, што се многима допало.

Међутим, како је време пролазило све је више долазило до девијације првобитних политичких ставова о потреби за потпуном реформом здравственог система, подизања минималне цене рада и одбијања да прима новац од корпорација и богаташа.

Многе прогресивне гласаче одбило је и касније сазнање да је Бето О'Рурк један од политичара који је примио највише новца од нафтних компанија, па више нису сигурни у искреност његових порука да се треба обрачунати са корупцијом у Вашингтону.

Трка за номинацију, шта даље?

За разлику од прошлих избора када су демократе имале два озбиљна кандидата, ови избори су изнедрили десетине канидата.

Сем неколицине који су бирачима од раније познати, остали кандидати покушавају да се наметну агресивним наступима, што је било веома евиденто у две претходно одржане дебате.

Какофонија која је завладала у политичкој арени је на тренутке заглушујућа, због чега бирачи и даље резервисано гледају шта је у понуди.

Једно је сигурно, Трамп је показао да зна како да победи. Храбро износећи своју визију, колико год она била непрефињена и некима се не свиђала, бивша ријалити звезда и милијардер је показао да неапологетски приступ ради.

Сада је на демократама да пронађу начин да узврате.

Портпарол прогресивне организације "Демократија за Америку" Нил Срока можда је најбоље то формулисао: "Да ли желимо да живимо у земљи која наставља са политиком која допринела доласку Трампа или у земљи која жели да промени услове који су омогућили његов успон?“