Агенције: Нова стварност у ЕУ, Зелени језичак на ваги

АП наводи да се на изборима измењен политички пејзаж и да ултрадесничари, либерални демократи и еколози постају снаге на које ће убудуће морати да се рачуна.

Излазност гласача је, истиче америчка агенција, највећа у последњих 20 година, а забринутост због имиграција и безбедности довела је до тога да странке на челу са Матеом Салвинијем у Италији и француским крајње десничарским лидером Марин ле Пен буду међу највећим у парламенту ЕУ.

"Правила се мењају у Европи", поручио је италијански заменик премијера и министар унутрашњих послова Салвини у седишту своје ултрадесничарске Лиге.

"Нова Европа је рођена", истакао је Салвини.

Салвинијева Лига је освојила 33 одсто гласова, што је огроман скок у односу на 2014. годину када је партија на европском гласању освојила само шест одсто гласова, наводи америчка агенција.

У Великој Британији највећи број посланичких места освојила је партија Брегзит Најџела Фаража, а грађани су "казнили" владајуће конзервативце и опозициону Лабуристичку партију због њиховог неуспеха у руковођењу изласким земље из Европске уније.

На овим изборима су партије које се боре за заштиту животне средине постигле снажан успех, нарочито у Немачкој, као и либерали који се боре за слободу тржишта који су освојили 107 посланичких места, што је значајан скок у односу на 68 места, колико су освојили на изборима 2014. година.

Већина гласача је своје поверење дала онима који су и до сада имали највише места, десном центру - Европској народној партији (ЕПП), и левом центру - социјалистима.

"Суочени смо са ослабљеним центром парламента ЕУ", рекао је лидер Европске народне партије Манфред Вебер и додао да "од сада, они који желе да имају јаку ЕУ, морају да удруже снаге".

Лидер европских социјалиста Франс Тимерманс је, у суштини признао пораз, иако су ове две групе и даље остале највеће групације у парламенту Уније.

Изузетак је, наводи америчка агенција, шпански премијер Педро Санчес, чији су социјалисти освојили 20 од укупно 54 шпанских места у ЕП.

ЕПП је, како засад показују пребројани гласови, освојио 179 места, што је пад за 38 места у односу на изборе пре пет година, а социјалисти су, такође, пали у односу на изборе 2014. године пошто су освојили 150 места, а на претходним изборима 187.

АП наводи да иако стварна моћ у Европи остаје у рукама 28 земаља чланица, утицај парламента је у порасту.

Парламент помаже да се побољша сигурност ваздушног саобраћаја у Европи, на смањење употребе пластике, укида наплаћивање роминга унутар блока, повећава приватност података, укида емисију издувних гасова из возила, а важну улогу има и у међународним споразумима од трговачких па све до Брегзита, навела је агенција.

Али сада нови, "неугодни" савези морају да се стварају.

Традиционалне политичке извесности су, како сматра водећи кандидат Алијансе либерала и демократа Европе (АЛДЕ) Маргрет Вестагер, ствар прошлости.

Америчка агенција Блумберг истакла је да су Зелени један од највећих добитника ових европских избора и могли би да играју кључну улогу у наредном програму политике блока.

Зелени ће бити, наводи агенција, четврта велика група у новом Европском парламенту након што су постигли скок у мандатима са седам на више од девет одсто на овогодишњим изборима, што показују данас објављени резултати у Бриселу.

АП истиче да партије зелених у Немачкој, Француској, Британији и другим земљама славе велики успех који су постигли на изборима.

Блок Зелених освојио је 70 места у парламенту, што је за 18 више него 2014. године.
Такав резултати могао би да доведе Зелене у позицију да буду језичак на ваги, када је у питању избор новог председника Комисије ЕУ.

Политико: 12 особа који су уништили изборе за ЕП

Мала излазност, компликован и неразумљив систем, слаба повезаност бирача и исхода, посланици који су знали да ће бити поново изабрани а да нису ни прстом мрднули, оцењује "Политико" јучерашње изборе за Европски парламент и наводи 12 особа за које сматра да су уништили овогодишње изборе.

ЕУ је потрошила десетине милиона евра покушавајући да убеди грађане да гласају, али није учинила ништа да помогне милионима људи који имају проблем с видом или инвалидитет, а који се муче да дођу до пропагандних материјала и бирачких места, наводи "Политико".

У анализи, сајт набраја и 12 особа који су најодговорнији за такво стање а међу првима наводи бившег немачког канцелара Хелмута Кола за кога подсећа да је ујединио Немачку након 40 година Хладног рата и покренуо низ догађаја који су довели до стварања јединствене валуте ЕУ, а касније и ширења ЕУ на исток. 

"То је била добра геополитика, али катастрофа за излазак на европске изборе. Учешће бирача од тада је све мање и сада је на критичном нивоу. У земљама које су се придружиле ЕУ од 2004. године, излазност у просеку износи само 29 процената. У међувремену, фискална ограничења везана за евро пружила су евроскептичким силама повод за уједињење", пише "Политико".

Даље се наводи активисткиња Симон Веј, која је била и први председник директно изабраног Европског парламента, а која се сматра једним од криваца за упропашћавање ЕП јер у поређењу с њом, сви други, према оцени "Политика", изгледају слабо. 

Сајт констатује да је бивша европска комесарка Нили Крос изградила репутацију у борби против монопола и преузела вођство од САД у политици заштите конкуренције, а својим успехом је открила суштину ЕУ - да права моћ није у Европском парламенту нити међу гласачима који бирају посланике, већ у рукама европског комесара за тржишну конкурентност. 

Манфред Вебер наступио под слоганом "Моћ Вебера"

Даље се наводи да је Манфред Вебер, главни кандидат за председника Европске комисије, наступио под слоганом "Моћ Вебера", а 2018. године имао водећу улогу у покушајима да се у ЕП створе "транснационалне листе" - које би подразумевале прерасподелу места Велике Британије након Брегзита у јединствену листу широм ЕУ, што би кандидатима омогућило да се такмиче за подршку на континенту, а не само у својим државама.

Када је дошло време да његова Европска народна странка изабере кандидата за председника Комисије, Вебер је избегао примарну дебату, а није присуствовао ни првој међустраначкој дебати у Мастрихту, нити се истакао у сусретима с ривалима, додаје "Политико".

Оснивач Фејсбука Марк Закерберг се исто нашао на листи особа које су уништиле изборе тиме што је дозволио да се дезинформације и лажне вести шире по тој друштвеној мрежи и постану својеврсно оружје странака.

На шестом месту је европска комесарка за правосуђе, заштиту права потрошача и једнакост полова Вера Јурова, која се није много активирала уочи избора како би обезбедила свим гласачима да могу да искажу своје мишљење. 

Као разлог за то наводи се што она није препоручила коришћење регионалних субвенција за реновирање бирачких места како би их учинила доступним особама с инвалидитетом, нити је радила како би осигурала да материјали за кампању буду доступни и на Брајевом писму, а није ни предложила да се осигура номинација више жена комесара.

Бивши белгијски премијер Елио ди Рупо одговоран је за државну реформу која је променила белгијски изборни циклус повезивањем европских избора са националним изборима, чиме је гарантовао да се дебате на нивоу ЕУ игноришу у Бриселу.

Холандски премијер Марк Руте нашао се на осмом месту због, пише "Политико", страховања од раста популиста широм ЕУ и њихове најаве да ће се ујединити у евроскептичну посланичку групу. За изборе за Европски парламент рекао да имају малу вредност, јер на њих ионако мало људи и излази. 

Дански посланик Мортен Месершмит који је 2014. године изабран са највећим бројем гласова, у међувремену је постао синоним за скандал због злоупотребе око 400.000 евра пореских обвезника које му је ЕУ дала.

На десетом месту нашла се британска премијерка Тереза Меј која је створила много додатне бирократије за ЕУ ове године, која није очекивала да ће Британци остати толико дуго у Унији. Због тога је на бирачке спискове било потребно да се дода бар још 15 милиона људи.

Немачка канцеларка Ангела Меркел такође се нашла на листи јер није била много активна током предизборних кампања.

Она није окупила фанове европског пројекта, већ је уместо тога без ентузијазма подржала Манфреда Вебера, до сада, према оцени "Политика", најслабијег фаворита за председника Европске комисије, а затим је препустила оперативни посао својој наследници Анегрет Крамп-Каренбауер. 

Француски председник Емануел Макрон такође се нашао на листи, а како пише "Политико" он је, уместо да редефинише европски политицки пејзаж, изгубио на рејтингу код куће, а није се много бавио ни реформама које су очајнички потребне избору за председника Европске комисије.