"Бирамо нашу планету уместо пластике"

Најновији извештаји показују да су, после четири  године стагнације, емисије гасова стаклене баште у свету поново у порасту. Како би се испунили циљеви климатског споразума из Париза, све државе ће морати да смање емисије гасова са ефектом стаклене баште за чак 45 одсто до 2030. године.

Иако је споразум ратификовало више од 180 земаља још 2016. године, он неће почети да се спроводи пре 2020. године.

"Време је најдрагоценија ствар коју имамо. А ми немамо времена за губљење. Морамо одмах нешто да предузмемо", каже Михал Куртика, председседавајући КОП-а.

Регион Југоисточне Европе посебно је угрожен климатским променама и трпи огромне штете од поплава и суша. Србија је преузела обавезу да смањи емисију штетних гасова за 9,8 одсто до 2030. године.

"Србија је већ испунила одредбе самита о климатским променама из Париза. Оно што јесте добро, јесте да ћемо и поред тога наставити са модернизацијом своје индустрије и са улагањем у нове технологије", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Један од највећих изазова је и како се изборити са отпадом од пластике, посебно у морима и океанима.

"Бирамо нашу планету уместо пластике. Потребни су нам партнери са иновативним решењима за нове технологије, новим производима и новим начином пословања", каже Карин Кемплер, директор Светске банке за животну средину и природу.

Уколико се не смањи потрошња пластике, у светским морима ће до 2050. године бити више пластике него рибе.

Светска банка је одлучила да ће у следећих пет година, издвојити 200 милијарди долара за подршку земљама које предузимају активности у борби против климатских промена.