Мекејн тражио да Трамп не присуствује његовој сахрани

У Вашингтону је чак и смрт политичка ствар, што је сенатор из Аризоне добро разумео, будући да је послао непогрешиву поруку Белој кући, након што је и за живота говорио да су Трампово понашање и популистички стил супротни основним вредностима САД и светској улози коју та земља треба да има, пише Си-Ен-Ен.

Признање Мекејну за његову храброст, част, поштење, карактер и спремност да преиспита своје грешке долази у време када се Трамп суочава са јавном дебатом о својој личности и понашању.

Прошлонедељно признање кривице његовог бившег адвоката Мајкла Коена и пресуда бившем шефу кампање продубили су политичку и правну олују која бесни око Беле куће, али нису натерали многе републиканце да почну да критикују Трампа.

У том контексту, церемоније одавања поште преминулом Мекејну постају више од жаљења за великим политичарем, постају дебата о политичком моралу и принципима који се очекују од јавних личности у већ поларизованој политичкој ери коју је Трамп додатно продубио, напомиње америчка телевизијска мрежа.

Како оцењује Си-Ен-Ен, То што је Мекејн изабрао Барака Обаму и Џорџа Буша, два човека због којих никада није ушао у Овалну собу, да одрже говор на његовој сахрани, а Трампу практично забранио долазак, шаље јасну поруку.

С друге стране, у нормалним околностима, од председника би се очекивало да у службеном саопштењу ода почаст након смрти тако важне политичке фигуре.

Трамп је само написао твит, и док су чланови његове најближе породице величали Мекејнов карактер и заслуге, он то није учинио.

Вашингтон пост пише да је Трамп одлучио да Бела кућа не изда саопштење у којем се хвали Мекејнова каријера у Сенату и у војној служби, као и чињеница да је био ратни заробљеник у Вијетнаму и у којем је сенатор означен као херој.

Засигурно ће то што није позван на велики национални догађај који ће окупити политички естаблишмент и светску елиту, засметати човеку попут Трампа, који воли да прави театар од свог мандата.

Међутим, наводи Си-Ен-Ен, Трамп можда добије и извесне политичке поене, будући да постоји база његових посвећених гласача који су на Мекејна гледали као на политичку реликвију, поготово након честих напада на Трампа.

Антагонизам између Трампа и Мекејна на неки начин показује и микрокосмос промене коју је бивши њујоршки бизнисмен идентификовао, а потом и искористио у Републиканској странци.

Када је кандидат Трамп 2015. године рекао да не сматра да је Мекејн херој зато што је у Вијетнаму био заробљен, многи политички аналитичари предвиђали су да је на тај начин стопирао свој пут ка Белој кући.

Али чињеница да је Трамп одбио да се извини и чак просперирао била је знак да разуме промене у Републиканској партији боље него било ко други.

Мекејн је до краја свог живота сматрао да Трамп представља "историјску аномалију".