Данас инаугурација Ердогана, присуствује и Вучић

После полагања заклетве у парламенту, Ердоган ће госте примити у председничкој палати, где ће дати прве изјаве за јавност, и где ће такође објавити састав свог кабинета.

Ердогановим ступањем на дужност на снагу ступа и нови политички систем у Турској, усвојен након референдума о уставним амандманима, којим се председнику даје пуна извршна власт у земљи.

Ердоган је, како је недавно приметио и председник Вучић је, приликом недавне посете Анкари, најзаслужнији за "вртоглави успон" сарадње Србије и Турске.

Он је указао да је Турска највећа сила на Балкану, што је одговор онима који се питају колики је утицај Анкаре у питањима од значаја за Србију.

Ердоган, са своје стране, не крије да Србију доживљава као најважнију земљу на Балкану, са којом је трговинска размена у непрекидном порасту, као и инвестиције.

Аналитичари сматрају да је Београд кључна тачка региона Турској у економској стратегији, а Сарајево – у политичком смислу, али се то клатно све више, кажу, креће ка Београду.

Ердоганова Турска свакако утиче и на односе у региону, ублажавајући напетости између престоница Западног Балкана и подстичући њихово инфраструктурно повезивање.

"Специфична тежина" Турске може се сагледати кроз податак да има око 80 милиона становника, површину скоро као Француска и Британија заједно, и изузетан геополитички положај.

Турска је чланица НАТО-а, као и кандидат за ЕУ, додуше вишедеценијски.

Све су то разлози што многи, пре свега на Западу, уз замерке на широка овлашћења која Ердоган сада има, и на то што су избори одржани у условима ванредног стања, уведеног после неуспелог покушаја државног удара, настоје да у тим критикама не оду предалеко.