Тајм: После самита не треба очекивати боље односе Русије и САД

Трамп и Путин ће сусрет 16. јула оцењивати као успех, али не треба очекивати да ће се односи Вашингтона и Москве побољшати, пише Тајм.

Председник САД ће, након самита НАТО-а у Бриселу, где ће се вероватно препирати са америчким савезницима, отпутовати у Хелсинки где ће се састати својим руским колегом.

Први званични самит два лидера ће данима диктирати новинске наслове и коментаре, пише Тајм и наводи да је то потпуно разумљиво, кад се узме у обзир да је, од свега што је необично у вези са Трампом, најнеобичнији његов лични однос са Путином.

С друге стране, Трамп сматра да давање било какве уверљивости причама о руском мешању у америчке изборе подрива његову легитимност као шефа државе и његов изборни тријумф над Хилари Клинтон.

Поред тога, додаје Тајм, Трамп увек настоји да ради управо супротно од онога што је радио Барак Обама, па је тако хладан однос свог претходника са Путином и добар однос са Ангелом Меркел – "окренуо наглавачке".

Ништа од тога, међутим, не објашњава у потпуности Трампову упорну жељу да се ангажује са Путином.

Неко би могао рећи да има логике у томе да Трамп, као највише антисистемски оријентисани председник кога су Американци икада изабрали, то ради у инат демократама и републиканцима у Конгресу.

Али нема баш много логике да то чини и у инат особљу Беле куће и својим саветницима.

Око чега су сагласни Путин и Трамп

Самит у Хелсинкију, упркос свој галами која га прати, требало би да се одвија добро.

И Путин и Трамп су сагласни када се ради о одређеном броју геополитичких питања.

Тајм наводи да се они слажу да би САД требало да се значајно мање ангажују у Сирији, обојица отворено доводе у питање корисност НАТО-а и обојица желе мир на Блиском истоку.

Они се, изгледа, слажу и да Русија треба да се врати у Г-7, са чиме се остале чланице неће сложити, али то је неважно: чињеница да ће медији због тога бити љути само ће бити додатан подстицај за Трампа, а Путин ће бити више него срећан да буде део тога.

"Трампова домаћа ограничења"

Сјај самита, међутим, неће дуго трајати, оцењује Тајм.

За разлику од Путина, Трампова власт има домаћа ограничења (медији, његови републиканци, као и сопствена бирократија).

Недавно је одбор Сената подржао процену америчких обавештајних служби да се Русија мешала у изборе 2016. године.

Што се Трампа лично тиче, тај одбор је слободно могао да објави и да Руси стоје иза отмице Линдбергове бебе (1932. године).

Међутим, читава истрага о руском мешању у изборе отежава Трампу да се супротстави америчкој "политичкој гравитацији" када се ради о било чему што је у вези са Русијом.

Да нема тих специфичности око Трампа, приближавање САД и Русије имало би пуно геополитичког смисла.

За Русију, Кина је много већи стратешки проблем него што су то САД, пише Тајм и примећује да су пријатељства између држава грађена и на мањим заједничким основама.

Нажалост, међутим, и упркос Трамповим добрим намерама, најмање је изгледа да би он могао да изгради једно такво пријатељство, констатује се у тексту.