Рекордно цензурисање докумената у САД

То је објављено у анализи агенције АП, која обухвата осам месеци од доласка Доналда Трампа на власт и први је показатељ тога колико се његова администрација придржава Закона о слободном приступу информацијама.

Анализа је показала да су многи тражили документе, али су остали празних руку јер су им представници владе рекли да не могу да нађу документ или се у неким случајевима позивали на закон према коме не могу да објаве информацију.

Како се наводи, људи који су тражили документа на основу Закона о слободи информција, добили су цензурисане датотеке или ништа у 78 одсто од 823.222 захтева, што је рекорд у последњој деценији.

Након што није пружила никакве документе, влада је издавала образложење да не може да пронађе информације које се односе на захтев.

Савезна влада потрошила је 40,6 милиона долара 2017. године за судске трошкове а да би одбранила те своје одлуке, што је такође рекорд.

У студији се наводи да је на основу владиног рачуноводства било немогуће утврдити да ли су истраживачи, новинари и други тражили документе који заправо не постоје или да ли владини службеници нису довољно тражили документ пре него што би одустали од потраге.

Влада није пронашла документ 180.924 пута, односно 18 одсто више него 2016. године.

"Савезне агенције не користе предности модерне технологије да складиште, пронађу или издају документ који тражи јавност, а јавност је у том случају и губитник", изјавио је заступник права за слободан приступ информацијама Адам Маршал.

У 63.749 случајева влада је навела да не сме да изда одређени документ, наводи АП и додаје да у САД постоје закони о забрани давања детаља о активностима обавештајних служби, о страним владама, трговинским тајнама, банкарским рачунима и пореском стању појединаца.

Наводи се да су се вероватно многи захтеви односили на истрагу САД омешању Русије у председничке изборе 2016. године или на истрагу велике пороте о повраћају пореза Трамповог пословања.

Трампова администрација је у прошлонедељном извештају навела да је добила рекордан број захтева за давање информација, као и да због тога касне многе агенције задужене за то.

Подаци Закона о слободном приступу информацијама се односе на активности 116 државних служби до 30. септембра 2017. гоине, а највише захтева упућено је министарствима унутрашње безбедности, правде, одбране, здравља и пољопривреде, као и Националној архиви и Ветеранској администрацији.