Дојче веле: Исламистичка претња и даље на Балкану

Савезна влада у Берлину не искључује "потенцијалне претње од стране појединаца и подгрупа из исламистичке сцене" у Босни и Херцеговини. То се наводи у одговорима Владе на упитник посланичког клуба Левице у Бундестагу у које DW ексклузивно има увид. Додаје се да постоје појединачни контакти радикалних исламиста са Балкана и оних из Немачке. 

Савезна влада, међутим, тврди да обавештајна служба БНД нема конкретне индиције о јачању исламистичких тенденција у Босни. 

Тиме немачка влада донекле демантује извештај листа Берлинер цајтунг, који је у новембру прошле године, позивајући се на безбедносне кругове, јавио да БНД због исламистичке претње појачано држи на оку Балкан, а посебно Босну. Но након овог одговора Владе остаје простора за спекулације јер се конкретни одговори на многа питања Левице третирају као посебно поверљиви те не могу бити презентовани јавности.

Тако се рецимо Влада јавно не изјашњава о новцу из земаља Арабијског полуострва којим се наводно циљано подстиче вехабијска интерпретација ислама на Балкану. Такође, Влада не жели да објави сазнања о школовању балканских имама у Турској и Саудијској Арабији те њиховој делатности на Балкану.

"Насупрот БНД-у, Влада покушава да у јавности умањи растућу исламистичку опасност", каже Севим Дагделен, у посланичком клубу Левице задужена за спољну политику. Растући број насилних исламиста на Балкану има огромне последице по безбедност у Немачкој, тврди Дагделенова за DW. "Уз то је потпуно неприхватљиво да Савезна влада и даље таји улогу држава Арабијског полуострва, пре свих Саудијске Арабије, али и Турске."

Без података о броју бораца

Савезна влада као "посебно осетљиве" третира податке о броју бораца који су се из БиХ и са Косова прикључили џихадистичким групацијама последњих година. Према ранијим медијским извештајима, те две балканске земље су – посматрано према броју становника – европски прваци у извозу исламистичких бораца.

Но Влада ипак открива занимљиву процену: борци са Балкана се нису прикључивали само Исламској држави (њих 70 одсто) и бившем фронту Ел Нусра (20 одсто), већ у десет одсто случајева и групама под кровном марком Слободне сиријске армије која се бори против режима Башара ел Асада.

Доказано је, додаје се у одговорима, да се више бораца регрутује из салафистичких села у БиХ попут Горње Маоче. Савезна влада то село назива "парадним примером" и "мустром" према којој су у тој земљи никла и друга "мала насеља" чији становници свој религијски и социјални живот оријентишу према "раноисламским навикама и обичајима".

Ојачати либерални ислам

Оштрији је у својој оцени био Ведран Џихић, истраживач Аустријског института за међународну политику. Он је у једном ранијем интервјуу за DW рекао да се ради о "радикалном одступању од традиционалног балканског ислама".

"Видимо припаднике салафијског покрета на улицама, активни су у разноразним културним одељењима, имају паралелне џемате ван званичне исламске заједнице. Јасно је да уз помоћ Саудијске Арабије и других земаља граде паралелну инфраструктуру која се директно супротставља традиционалним исламским заједницама", рекао је тада Џихић.

Према његовом мишљењу, важно је бавити се проблемима који су довели до јачања екстремизма, а међу њих су неки други истраживачи убројали пре свега сиромаштво. Даље, рекао је Џихић, важно је понудити праву перспективу европских интеграција "која је сада упитна", затим ојачати традиционалну балканску интерпретацију ислама у оквиру европске дебате и појачати сарадњу европских обавештајних служби.