Си-Ен-Ен: Година подела – 2017. обележена хаштаговима и Трампом

У аналитичком осврту на 2017, америчка телевизија оцењује да је година коју испраћамо била година оштрих подела, у којој су доминирали хаштагови – пре свега #MAGA (учинимо Америку поново великом), #MeToo (и ја) и #Fake News (лажне вести) – и амерички председник Доналд Трамп.

У години у којој су многе ствари доведене до усијања и експлозија, Трамп је дао потпуно ново значење "америчкој изузетности" – појму који су председници у модерна времена користили да прокламују неопходну лидерску улогу Америке, наводи се у тексту.

Наиме, у Трамповој верзији, САД су жртва сопствене великодушности те у том свету, на пример, Немци и Кинези једу – амерички ручак.

То је, како стоји у Трамповом саопштењу о националној безбедности, "арена сталног надметања" где Русија и Кина "покушавају да оспоре амерички утицај, вредности и богатство".

У ствари, његова администрација је признала да наступа свет у којем нема међународног лидерства, а глобална управа је ослабљена, што успон Кине и спремност Индије и Русије да пројектују војну моћ наговештавају.

Трампов пут ка циљу "учинити Америку поново великом" (#MAGA) је националистички у ужем смислу, што значи повлачење из транспацифичког споразума о слободној трговини и Париског споразума о клими – а то су само два примера.

Трамп предност даје билатералним споразумима и то често говори, а када је дошао на власт, пре свега је говорио да жели "снажне и трајне односе са Русијом и народом Русије".

То се, међутим, није догодило – упркос често изражаваном дивљењу америчког председника према руском колеги Владимиру Путину – јер је администрација већи део прве године провела у покушајима да превазиђе истраге о руском уплитању у америчке изборе 2016. године, али и о свима који су можда били у дослуху с Русима.

Оптимизам Кремља у погледу могућност да се могу постићи договори с Трамповом администрацијом – о санкцијама, Криму и Сирији – брзо је разводњен, а потом и угашен, док је језик постајао све оштрији из месеца у месец, наводи Си-Ен-Ен.

По питању нуклеарног и балистичког ракетног програма Северне Кореје, Трамп је, на пример, рекао да "Кина помаже, а Русија не", а одговор Москве је био да америчко "звецкање оружјем" – кроз војне вежбе са Јужном Корејом и претећа реторика Беле куће о Ким Џонг Уну – чине ствари још горим.

За Трампа је, иначе, лична "хемија" с другим лидерима веома важна, а у том смислу је немачка канцеларка Ангела Меркел у "колони са минусима", док су јапански премијер Шинзо Абе и кинески председник Си Ђинпинг у "колони с плусевима".

Током посете Пекингу, Трамп је рекао да жели да сарађује "као с једнакима" "на решавању не само својих, већ и светских проблема", али пар недеља касније, у америчкој стратегији националне безбедности Кина је етикетирана као конкурент и упозорено је да "САД више неће затварати очи пред кршењем, варањем или економском агресијом".

Ипак, Трамп је Кину прогласио "великом силом" чак 26 пута у свом говору на конгресу Комунистичке партије, како је приметио Њујорк тајмс.

Година на измаку је, наводи Си-Ен-Ен, била и година протеста, и то не само "испод жита", јер председник САД је протестовао гласније и чешће него већина по читавом низу тема, од "бескрупулозне Хилари" до фудбалера америчке националне лиге на коленима и, наравно, "лажних вести о дослуху с Русима".

Све је почело са "пренадуваним" проценама Беле куће о броју присутних на Трамповој инаугурацији, након чега је Трамп новинаре описао као "једне од најнепоштенијих људских бића на земљи".

Већ сутрадан, у Вашингтону и широм света, на милионе жена протестовало је против Трампа, а у знак одбране својих права, што је наговестило предстојећа догађања.

Устаничко расположење завладало је на све стране, па је тако и у Британији, годину дана након референдума о Брегзиту, јавност протестовала због наметања беспотребних општих избора тако што је премијерку Терезу Меј лишила велике већине коју је она претходно издејствовала.

Између осталог, Оксфордови речници су за реч године прогласили "младотрес" (youthquake), делом због начина на који су млади изашли на гласање у корист британског лидера Лабуристичке стране Џеремија Корбина.

Протестовали су и Французи, окрећући леђа политичком естаблишменту и изабравши политичког новајлију за председника.

Немци су, пак, изгласали улазак крајње десничарске партије у Бундестаг, први пут после скоро 60 година, у знак протеста против великодушности немачке канцеларке Ангеле Меркел у погледу имиграције.

А у комшилуку, у Аустрији, бирачи су се определили за коалицију која је крајње десничарској Слободарској партији поверила кључне позиције у влади.

Чак и у Русији су хиљаде људи протестовале у гневу због корупције и исфрустриране владавином Владимира Путина, који 2017. завршава поруком да ће се поново кандидовати на изборима 2018, наводи се у анализи.

У 2017, протестовало се и на друштвеним мрежама, па је тако хаштаг #MeToo (и ја) разоткрио ледени брег сексуалног узнемиравања у САД које се деценијама крило.

Након открића узнемиравања за које је одговоран холивудски продуцент Харвију Вајнстину, (које он пориче) овај хаштаг твитован је чак више од милион пута у само једном дану.

Трећи хаштаг из трија који је обележио 2017. годину, #FakeNews (лажне вести) Трамп је користио у више од 170 твитова откако је преузео дужност, а речници Колинс су ту фразу прогласили за реч године.

Ипак, то је постала и јефтина "монета за поткусуривање" за многе, од сиријског председника Башара ел Асада до лидерке Мјанмара Аунг Сан Су Ћи или, пак, руског Министарства спољних послова, закључује Си-Ен-Ен.