У 2017. убијено 65 новинара, 326 у затвору, 54 таоци

Новинари који су преминули, или су задобили смртне повреде због обављања свог посла (на пример у артиљеријском бомбардовању) или су убијени зато што је њихово извештавање некога разбеснело, наводи се у саопштењу РСФ-а.

Већину од 60 одсто преминулих чине они који су убијени.

Иако су, како се наводи, ове бројке забрињавајуће, 2017. је била година са најмањом стопом смртности професионалних новинара (50 их је убијено) у последњих 14 година.

Новинари, наравно, беже из држава као што су Сирија, Јемен, Либија које су постале превише опасне, али РСФ наводи да је и све већа свест о потреби да се новинари заштите.

Уједињене нације усвојиле су неколико резолуција о безбедности новинара од 2006, а многе нове организације усвојиле су безбедносне процедуре.

Како је истакнуто, овај пад се не односи на смрт новинарки, који се удвостручио.

У 2017, убијено је њих десет, наспрам пет у 2016, а већина жртава биле су искусне и борбене истраживачке новинарке које су, упркос претњама, настављале да истражују случајеве корупције.

Међу настрадалима су Каруана Галиција са Малте, Гаури Ланкеш из Индије и Мирослава Брич Велдусеа из Мексика.

Како се у сапштењу наводи, још једна новина у 2017. јесте да су неке земље у којима није ратно стање, постале скоро пођеднако опасне за новинаре као и ратна подручја.

У земљама где није ратно стање, забележено је 46 одсто смртних случајева, док је у односу на 2016. било њих 30 одсто.

Готово исти број смртних случајева новинара (11) се догодио у Мексику као и у Сирији, која је била најсмртоноснија земља за новинаре 2017. године, са 12 убијених.

"Истраживачки новинари који раде на великим причама као што су корупције и скандали, играју улогу пса чувара и постали су мете оних којима смета њихово извештавање", рекао је генерални секретар РСФ Кристоф Делоире.

Истакао је да "ова забрињавајућа ситуација наглашава потребу да се новинарима обезбеди већа безбедност у доба када и изазови и опасности новинског извештавања постају све више интернационализовани".

Као и стопа смртности, опао је у односу на прошлу годину и број новинара који се налазе у притвору.

Међутим, како се наводи, упркос генералном опадању, у одређеним земљама је број притворених новинара необично висок, посебно у Русији и Мароку које раније нису били међу најгорим земљама које хапсе професионалне новинаре.

Упркос томе, око половина од укупног броја притворених новинара налази се у затворима у само пет држава.

Кина и Турска су и даље две државе које највише хапсе новинаре.

Коначно, 54 новинара тренутно су таоци недржавних група као што су Исламска држава и јеменски Хути.

Скоро три четвртине тих талаца су локални новинари који су јако слабо плаћени, а преузимају огромне ризике.

Страни новинари који су тренутно таоци, били су сви киднаповани у Сирији, али се не зна скоро ништа о њиховим тренутним локацијама, наводи се у саопштењу РСФ-а.