Бајке о одговорној политици и неодговорном новинарству

На први поглед, ово је изоловани инцидент. Али ако се он уклопи у шири контекст актуелних збивања у Европи, постаје евидентно да је реч само о најновијој епизоди политичке серије из продукције ЕУ о припадању и неприпадању, инклузији и ексклузији.

Проблем заслужује другачију формулацију: није изоловани инцидент, већ су изоловани неки од његових актера.

Аустријски дневник Пресе, у броју од 4. 11. 2017, одлучио се за функционални приступ материји.

Тројица новинара, иначе уредно акредитованих код ОЕБС-а, јесу председник удружења новинара Севастопоља, генерални директор Радио-телевизије Крим и директор новинске агенције Криминформ.

Већ набрајање функција, закључује овај лист, открива да је реч о медијима блиским руским државним властима.

Како све три куће спадају у категорију контролисаних медија, њихови представници не би били у стању да пруже позитивни допринос у расправи о улози медија у демократском друштву.

Имплицитни закључак из текста: не може се чак ни рећи да је аустријска амбасада у Москви одбила да изда визе медијским представницима.

Напротив, она је одбила да изда визе криптополитичким представницима Москве, режимским слугама.

Истина, тројица "новинара" у питању нису били споменути ни на једној од листа оних којима антируске санције забрањују улазак у ЕУ, али сада јесу, па је дилема тиме решена.

Логика у којој је написан споменути текст спада у језички кондиционал, шта би било кад би било, у подгрупу "боље спречити него лечити".

Најинтересантније од свега је да су и руске снаге управо на крилима такве превентивне логике ушле у Крим пре три и по године и припојиле га матици.

У смислу да је за Москву боље да спречи НАТО да уђе у Севастопољ, него да после проба да га одатле избацује.

Између аустријског става да "државни медији с Крима не би дали позитиван инпут у расправи о извештавању с конфликтних подручја, говору мржње и "fake-news" феномену, па је боље да их нема на скупу на коме се о томе расправља" и руског "НАТО се на дуги, средњи и кратки рок не би одупрео искушењу да уплови у Севастопољ, па је боље да идемо на сигурно", нема разлике у логичкој аргументацији, само у размери последица.

Муке по аустријској дипломатији

Ствар се може и окренути, па рећи да је Русија свесно испровоцирала инцидент, тиме што је аустријску дипломатију, иза паравана једну од њој склонијих у Унији, довела у неодржив положај да грађанима с Крима издаје визу у Москви, уместо у Кијеву.

Да је аустријски отправник послова у Москви, Штефан Вајдингер (нови амбасадор Јоханес Ајгнер наступа тек за месец дана), одобрио визе тројици лажних новинара, у ствари режимским људима, он би тиме признао руски суверенитет над Кримом.

Аустрија би тако дефакто укинула антируске санкције уведене од стране ЕУ управо зато што је Русија преузела суверенитет над Кримом.

Још горе: на скуп о улози медија у слободном друштву, међу ешалоне правих, искрених и поштених медијских људи, аустријска дипломатија би неодговорно пустила новинаре руских контролисаних медија с Крима.

С немалом дозом ироније може се коментарисати да је тим аустријским потезом у ствари избегнуто веће зло, директни конфликт кримских назовиновинара и њихових тужилаца из пристојног медијског света, тако да је административним средствима предупређена њихова физичка близина.

Опаска о "тужиоцима" се односи на чињеницу да су се чак три од укупно четири одвојена састанка, који заједно творе ОЕБС-ов скуп "Улога слободних медија у осигуравању трајне безбедности" у Бечу, директно или индиректно бавила руском опасности.

Први скуп: "О застрашивању новинара и затварању независних медија у Таџикистану, које спроводи државни режим у име борбе против тероризма".

Иницијатор скупа је национална Исламска партија обнове, иначе у Таџикистану окарактерисана као симпатизер исламског тероризма и као таква забрањена.

На изборима 2005. Исламска партија обнове је добила осам одсто гласова, у наставку стално губила, док на изборима 2015. са тек два одсто освојених гласова није пала испод законског цензуса, и у даљем поступку криминализована.

У овом тексту се не расправља о медијским слободама у Таџикистану, да ли су и у којој мери државни медији најпре систематски минимализовали једну странку, да би је онда лакше криминализовали.

Али то је управо она ситуација коју су организатори (бечки ОЕБС и његова канцеларија за људска права, варшавски ОДИХР) подразумевали када су Исламску партију обнове позвали да председава округлом столу о слободи медија у Таџикистану.

Шири политички контекст је тај да Русија и Таџикистан блиско сарађују у безбедносној политици, координисано се супротстављајући исламском тероризму из Авганистана, кријумчарењу дроге и људи.

Осим што се у Таџикистану налазе руске војне базе, та земља и економски зависи од Русије – скоро половина бруто друштвеног производа пуни се из руских извора, милион и по (од укупно осам милиона) Таџикистанаца ради у Русији и одатле шаље дознаке породицама код куће.

На листи "Репортера без граница" за ову годину, Таџикистан и Русија иду руку под руку, деле 148. и 149. место на индексу слободе медија.

Прозвати Таџикистан у том контексту, значи прозвати Русију и њен утицај на Душанбе.

Кримски Татари и руски хахари

Други скуп: "'О забрани слободе изражавања и слободе медија за аутохтоне становнике окупираног Крима'. Иницијатор скупа: Центар кримских Татара (Crimean Tatar Resource Centre).

На својој веб-страници Центар нема адресу, али се из информација о последњим активностима да закључити да је негде у Кијеву, иако би по позивном телефонском броју (+38) и Т-мобајл мрежи (067) могао бити и у Црној Гори.

Тема тог скупа, по вољи округлог стола или медијског панела, одржаног у четвртак у Хофбургу, бечком седишту ОЕБС-а, дефинисана је као "нарушавање колективних права кримских Татара, као и права татарских представника на слободно изражавање и властите медије од стране руских окупационих власти.

Организатори ће презентовати доказе за следеће наводе: 1. говор мржње као перманентна карактеристика руске пропаганде на Криму; 2. коришћење изговора "превенције екстремизма" као форме цензуре и 3. сталне претње које татарски новинари, телевизијске станице и штампани медији добијају с руске стране."

Трећи скуп: "Снаге и слабости независних медија у земљама Источног партнерства". Иницијатори су били сталне ОЕБС-ове мисије Летоније, Немачке, Шведске и Данске, а непосредан повод једна балтичка студија (Baltic Centre for Media Excellence).

"Источно партнерство" је термин за лабаву уговорну асоцијацију Јерменије, Азербејџана, Белорусије, Грузије, Молдавије и Украјине, којом је ЕУ у пољској иницијативи из 2009. везала за себе неке од бивших совјетских република.

Ако је пријем у ЕУ прва награда, онда је та иницијатива замишљена као часна друга или трећа, утешни концепт који би те земље држао близу Уније; без перспективе уласка у Унију, али по могућности што даље од Русије.

На састанку у Бечу, његови иницијатори су се позабавили стањем независних медија у земљама "источних партнера", који су "мучени беспарицом, малтретирани од стране власти, угрожени општим стањем које не погодује професионалном развоју новинара и формирању здравог пословног окружења".

Изоштрен је фокус на две теме – на медије који извештавају на руском језику и на украјинске медије.

Резултати тог скупа, неколико балтичких савета о томе како медије на руском одвојити од Русије, а украјинске од лоше праксе, биће представљени врло скоро, на састанку још једне организације неизговоривих назива, СХДМ од ОДИХР при ОЕБС-у, који се 16. и 17. новембра одржава у Бечу.

Иза иритантних акронима крије се канцеларија за људска питања при канцеларији за људска права.

Негативни остракизам

Серија споменутих дипломатско-медијских кружока у Бечу израња из мора агресивних акронима као покушај одговорне политике да новинаре у неодговорним земљама научи одговорности; да њихову професионалност истренира, исфинансира и однегује, не би ли им се омилила идеја "мировног новинарства" (термин из службених докумената споменутог скупа).

Да би то функционисало, потребно је безнадежне случајеве, оне резистентне на преодгајање, већ у старту спречити да се појаве.

То је остракизам постављен на главу – нико се не протерује, него му, напротив, не да да изађе из земље.

Зато је Русима с Крима ускраћена виза, а Татарима из Црне Горе није.

И још су кримски Татари у службеним документима названи "аутохтоним Кримљанима", у оригиналу "indigenous", као што је уобичајено за Индијанце у Америци кад се на елегантни начин хоће рећи да су били први, али да то свеједно ништа не значи.

Привремени врхунац дипломатског инцидента је већ прошао овог петка, када је руски министар спољних послова Сергеј Лавров код генералног секретара ОЕБС-а Томаса Гремингера, у том тренутку у посети Москви, протестовао због "дискриминације и колективне казне" спроведене над руским новинарима с Крима.

Даље заоштравање руско-аустријских односа због конкретног повода не треба очекивати, најпре због тога што то ниједној страни није у интересу.

Али је исто тако неоспорно да Москва врло добро разуме како у позадини тече процес да се Русији избије и форум ОЕБС-а из руку као последњи простор у коме би она задржала утицај на формирање заједничке европске безбедносне архитектуре.

То је разлог због кога је ОЕБС прошле недеље у 75 одсто времена куцкао на концепту СННДН (Само непослушан новинар је добар новинар).

Проблем је, међутим, у томе што су му потребни послушни новинари да би од руских послушних новинара направили непослушне.

То јест, непослушне за Русе, а иначе послушне, али по властитој вољи и професионалном кодексу.

Конкретно, они би по темама послушно помагали европским дипломатијама, али би у својој суштини били непослушни, јер којој пристојној либералној демократији требају послушни медији, то је срамота!

Све је то једна велика конфузија за коју су криви новинари.