Директор музеја Аушвиц: Стање горе него пред Други светски рат

Европа и свет суочавају се са поновним рађањем популизма и са говором мржње, антисемитизмом, ксенофобијом и избегавањем одговорности, рекао је Цивински и нагласио да је то историјско место доказ докле може да доведе људска мржња и изостанак реакције на зло.

"Сведочимо о поновном рађању најгорих врста популизма и ксенофобије и то јако узнемирује", рекао је новинарима Цивински, који је од 2006. директор музеја у пољском граду Освјенћим.

Управо је Аушвиц "доказ до чега може да доведе мржња", нагласио је Цивински овог викенда на међународном семинару за новинаре, и истакао да музеј "покушава да прикаже механизам зла које се овде догодило како би се људи подстакли да размисле и анализирају своју одговорност данас".

Он објашњава да се у време рата, помагање Јеврејима кажњавало смрћу, а информације су се споро шириле.

"Данас знамо све и то у реалном времену. Нисмо у рату. А у смислу помоћи не догађа се много више него онда", казао је Цивински.

Музеј је од 2001. до 2016. остварио велики пораст у броју посетилаца од којих највише има младих који долазе у обилазак у оквиру образовних програма.

Године 2001. посетилаца је било нешто мање од пола милиона, а летос нешто више од два милиона.

Од 14. јуна 1940, када је прва група од 728 пољских политичких затвореника довезена у логор, до његовог ослобођења 27. јануара 1945, у Аушвиц је депортовано 1,3 милиона људи, међу њима 1,1 милион Јевреја, којих их је страдало више од милион, а највише из Мађарске и Пољске.

Укупно је у холокаусту убијено шест милиона Јевреја.

Циљ фондације био је прикупљање 120 милиона евра за конзерваторске радове, а данас јој недостаје још осам милиона након што је свој допринос дало 36 држава и приватних донатора.

Највише је, како се наводи, дала Немачка - 60 милиона евра, САД 15, Пољска 10, те између 5 милиона и милион евра Француска, Аустрија, Велика Британија, Швајцарска, Италија, Израел и Русија.

Међу приватним донаторима налази се и Фондација Стивена Спилберга, редатеља познатог филма о холокаусту "Шиндлерова листа".

Конзерваторским радовима потребно је сачувати, између осталог, 45 циглених барака, 22 дрвене, 21 малу и шест великих осматрачница, 3.800 ковчега, 110.000 ципела и 4.500 уметничких дела, као и конзерве у којима је био отровни плин циклон Б и 390 комада пругасте одеће.

Основна идеја конзерваторских радова јесте очување потпуне аутентичности места, па су они веома скупи.

План је поред тога да се утемељи нови едукативни центар, нови центар за посетоце и нови изложбени центар.

Када се ради о изложбеном центру, идеја је да се посетоци при уласку не враћају у прошлост, него да им се укаже на главна питања која људски род себи треба да постави данас.

Потребно је показати како је прво постојала велика фрустрација, на коју су се надоградили пропаганда и популизам, а након тога се приказао непријатељ и почело је истребљење.

Има, наводи се, и оних који поричу приче о холокаусту, а њима музеј нуди прегршт аргумената онога што се у Аушвицу догађало.