Много рада и учења – јужнокорејски рецепт за успех

Просечна нето плата износи око 2.000 евра, а висок стандард се види на сваком кораку: одлични аутомобили, добри путеви, огромне пословне зграде. Иза свег тог успеха стоји огроман рад.

Студент Хим Ноким, који је пола године био на пракси у Београду, каже да готово сва деца после школе иду у приватне школе тзв. Академије и то траје од четири сата после подне па готово до 10 увече, тако да скоро цео дан проведу у школи а када дођу кући – још уче.

"Када сам био у средњој школи, када завршим Академију учио сам до три ујутру и ја нисам био усамљен случај, многи студенти у Кореји толико уче. Моји пријатељи који су запослени кажу да уобичајено раде од 9.00 до 19.00 или 20.00, а ако имају неки озбиљнији пројекат раде и до после поноћи", прича Хим Ноким.

Професор српског језика Чанг Хеунг Кае, који је студирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду, каже да је се у Кореји живи много брже него у Србији, и да је стрес део свакодневног живота, почевши од основне школе.

"Конкуренција у школи је велика. Готово сви ђаци или студенти су под стресом због учења, због тражења радова, то је то", указује Чанг Хеунг Кае, професор српског језика "Хонку универзитет".

Бензин и дизел на пумпама су јефтинији него у Србији. Течни нафтни гас могу да купују само превозници и владина возила, јер га нема довољно. Градски превоз је добар и јефтин, са краја на крај града метроом путује се за долар и по.

Иако много раде, Корејци много и троше а воле и да уживају, тако да је ноћни живот у Сеулу, посебна прича, каже наш земљак који борави у Кореји.

"Овде ноћни живот никада и не стаје. Константно људи долазе, излазе, поготову у овом кварту где се сада налазимо што је, да кажем, један парти кварт и константно све ради, људи има у пола дана у пола ноћи, увек их има", прича туриста Иван Малобабић.

Да је Сеул град који живи 24 сата, показује и слика Мијанг-донг улице, трговачког центра тог дела града.

Поред продавница највећих светских брендова, има и мноштво тезги са великим избором хране. Јастози, поврће, рибе, чипс, воће само су део понуде хране у којој се може уживати, у зависности од избора плаћа се од два до пет долара.

Туриста има на сваком кораку а нигде се не примећује се да има било какве бојазни од претњи Северне Кореје.

"Корејце то много не брине јер ми смо непрестано под претњом Северне Кореје", каже Чанг Хеунг Кае.

"Ми не знамо много о њима, друго учени смо да је наш војни систем далеко бољи од њиховог и зато људи не брину да би Северна Кореја почела рат, ми мислимо да прете ћорцима", сматра Хим Ноким.

Све занимљивости које смо видели, нису стале у ову репортажу, али Јужна Кореја је свакако земља коју вреди обићи.