Дојче веле: Тереза Меј – зазидана у Фиренци

То би могао да буде најважнији говор у њеном животу – јер је британска премијерка за своје саопштење о "Брегзиту" поставила високе критеријуме. Њен циљ је: превазићи застој у преговорима у Бриселу, саопштено је из британске владе.

Међутим, догађаји од ове седмице упућују на то да њен наступ неће бити баш тако одважан. Он би у сваком случају морао да садржи финансијску понуду за излазак Велике Британије из ЕУ, а која је повезана са двогодишњим прелазним периодом почевши од 2019, преносе британски листови.

Њени пратиоци на путовању по Италији директно показују шта је политички проблем Терезе Меј. С једне њене стране је њен министар финансија Филип Хемонд, а с друге министар спољних послова Борис Џонсон.

Први је за мекан, други за тврд и немилосрдан "Брегзит". Након Џонсонове самосталне акције протеклог викенда, када је "Телеграф" објавио његов ватрени говор у којем је глорификовао изгледе Велике Британије након "Брегзита", неслагање у кабинету владе Терезе Меј више се не може сакрити.

Чак и када је на путу за Фиренцу још једном покушала да обавеже своје министре на заједнички курс, она је у својој сопственој партији практично остала зазидана са две стране. А произвољан избор италијанског ренесансног града са величанственом историјском кулисом, још више повећава опасност од тога да ће њен говор заостати за очекивањима.

Очекивања Брисела

Као прво, ради се о новцу. Европска унија инсистира да Велика Британија у првој фази разговора пристане на завршни рачун који би требало да плати. Британски преговарач Дејвид Дејвис до сада је то стриктно избегавао, а сигнали који су долазили из Лондона били су противречни.

То је сезало од тоталног одбијања, до осредње спремности на компромис.

Брисел, међутим, захтева да му се за "Брегзит" плати између 60 и 100 милијарди евра. У том рачуну је све – од текућих уплата у заједничку касу ЕУ до краја 2020, преко уплата за пензије за службенике ЕУ, па све до дугорочних програма и високоризичних кредита, као што је рецимо онај за Украјину.

Чак и када би Тереза Меј понудила да у прелазном периоду од две године и даље плаћа износ који Велика Британија уплаћује у заједничку ЕУ-касу, да ли би Брисел тиме био задовољан? То није баш вероватно.

Још увек је јаз између понуде и жеља сувише велики. Питање је и шта је Лондон спреман да плати: да ли Уједињено Краљевство у прелазној фази остаје у заједничком ЕУ-тржишту и Царинској унији и мора ли да за то плаћа допринос, као што то нпр. ради Норвешка? Остале ставке на рачуну и даље остају отворене.

Европска унија би се спасила од огромне, претеће рупе у буџету када би Велика Британија рачун за излазак платила у наредних седам година. Сви очекују да ће се спор окончати компромисом, али не и са тако мало пара.

Договор по мери Британије?

До сада је Тереза Меј у погледу будућих међусобних односа изјављивала само флоскуле. На таквој основи не може се преговарати, жалио се шеф преговарачке делегације ЕУ Мишел Барније након сваке досадашње рунде преговора.

Премијерка је морала да се покрене у правцу ЕУ и да покаже спремност на компромис, рецимо по питању Европског суда, највишег правосудног органа ЕУ. Тај спор, блокирао је сваки напредак у погледу решавања питања која права имају грађани Уније у Великој Британији и Британци у ЕУ након "Брегзита".

Поред тога, недостају и информације које кораке Лондон намерава да предузме након "Брегзита". И за прелазну фазу Британци траже посебан дил - по мери.

Европска унија опет нуди моделе као што је царинска унија која постоји с Турском, или споразум са Швајцарском, или асоцијацију у оквиру Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА), по угледу на Норвешку.

У Бриселу нису претерано спремни да по том питању измишљају топлу воду.

Специјални дил захтевао би дугогодишње преговоре, каже Барније. Времена, међутим, нема.

Како даље?

Европски главни градови показали су се опрезни у ишчекивању решења. Они најпре желе да виде шта ће Тереза Меј да стави на сто. Британска стратегија – која заобилази Брисел и која је адресирана на шефове влада држава-чланица ЕУ – од почетка је осуђена на пропаст.

Премијерка Меј и њене дипломате узалудно су тражили директне разговоре како би избегли Европску комисију. Али то им није успело. У четвртак наредне седмице шефови влада ЕУ састају се у Талину. Тамо ће доћи до прве размене мишљења о досадашњем току преговора.

Регуларни преговори, померени за седам дана због говора Терезе Меј, настављају се у понедељак. Али ни наредна седмица највероватније неће донети битније помаке. Чланице ЕУ најпре морају да оцене понуду британске премијерке и да палац подигну на горе или да га спусте на доле.

Британци би да хитно добију зелено светло за почетак наредне фазе преговора у којој ће се говорити о будућим односима. Али за то је потребан битан помак у досадашњим преговорима. Сумња се да ће он бити остварен наредних седмица - до самита шефова влада крајем октобра на којем би о томе требало и формално да се одлучује.

Мишел Барније, преговарач ЕУ, стално упоређује "Брегзит" са разводом. То је "болно, тешко и скупо". Заборавио је само да каже и да "дуго траје".