Хан: Учинити "видљивијом" финансијску помоћ ЕУ

Јоханес Хан такође истиче да за земље региона не постоји, и поред свих изазова са којима су суочене, нити једна стратешка алтернатива приступу ЕУ, како политички, тако ни економски, али ни друштвено.

"То знају грађани тих земаља", уверен је Хан, али, у интервјуу недељнику немачког Бундестага Парламент, указује да политичари држава региона морају предности чланства у ЕУ веродостојније пренети грађанима уз конкретне примере: 

"Мора се свакако повећати видљивост пројеката које финансира ЕУ, као и њено ангажовање", рекао је Хан. 

Комесар за проширење је објаснио да је Унија за период од 2018. до 2020. за Западни Балкан предвидела подршку у висини од 2,85 милијарди евра, од чега милијарду за регионалне пројекте. 

Тим новцем се, објаснио је, подржавају мере у области развоја демократије, владавине права, борбе против корупције, одрживи економски развој, конкурентност. 

Западни Балкан је својим географским положајем и историјом, као и шароликошћу култура једна врста моста, због чега, постоје историјски односи појединих земаља ка неким државама, као што је, истиче хан, случај Србије и Русије. 

"Нама је једино важно да су земље привржене европској перспективи као стратешком циљу и да тако и делују. Нисмо наивни и видимо покушаје других актера који покушавају споља да шире утицај", рекао је Хан, али и проценио да "политички одговорни, али и грађани врло добро знају где је огромна разлика између наше понуде и других модела друштва".

Хан верује да је што-шта и на Бриселу. "Јасно је, такође, да морамо приступни процес учинити робуснијим и ефективнијим кроз фокусирање на помоћ у приближавање, преко снажнијег притиска у циљу решавања билатералних проблема, као и кроз тешњу регионалну размену", рекао је европски комесар, наводећи као пример дијалог Србије и Косова. 

Иза перспективе чланства свих "шест земаља" Западног Балкана, понавља Хан, једногласно стоје све чланице ЕУ: 

"Само брзина приближавања зависи од конкретних заслуга сваке земље појединачно, а ту мислимо на напредак у примени реформи у привреди и владавини права, као и регионалној сарадњи и регионалном процесу помирења", објаснио је комесар. 

Хан је истакао да то значи да земље региона саме имају у рукама колико им времена треба, те додаје да приоритет над брзином има квалитет.

"Циљ свих нас мора бити да на крају имамо оптимално припремљене земље кандидати, који би биле спознате као допринос, а не терет по ЕУ", указао је Хан. 

Истакао је да је ЕУ апсолутно способна да прими даље чланице након и након шока еврокризе и Брегзита.

"Имамо избор - или извозимо стабилност, а приступни процес је подстрек за политичке и економске реформе, или увозимо нестабилност", поручује Хан и додаје да конфликти међу земљама Западног Балкана могу бити ублажени само европском перспективом, пошто тај процес има велики стабилизујући ефекат.

Он је негирао тезе да је, и поред много инвестираног новца из ЕУ у регион, стално долазило до распламсавања национализма и конфликата. 

Било је, каже, у више наврата покушаја да се националистички рефлекси користе политички, али су успешно ублажене две тешке унутрашњо политичке кризе, у Албанији и Македонији, те убрзан приступни процес Србије као централног актера у региону, а и побољшана је сарадња међу државама.

Указао је да не треба потценити економски значај Западног Балкана, додајући да се ради о тржишту од 20 милиона потрошача, који је уз то у због непосредне близине ЕУ веома атрактиван.