Тереза Меј у циљној равнини, Корбин сустиже

Средином априла завршени су највећи британски унутрашњи сукоби у вези са Брегзитом. Премијерка Тереза Меј је након оставке свог претходника Дејвида Камерона хтела сопствени мандат од грађана - пре свега мандат који јој пружа снажну позицију у преговорима са ЕУ. Осим тога, резултати предизборних анкета за конзервативце су били добри. Време за скорашње изборе чинило се повољним. Термин - четвртак, 8. јун.

Свет је још почетком маја био ружичаст за торијевце. Партија је већ помало нескромно рачунала са спектакуларном победом на изборима, сличном оној коју је уписала Маргарет Тачер 1983. године, након што је Велика Британија однела победу у рату на Фолкландским острвима.

Ни Корбин није велики пријатељ Европе

На другој страни, Лабуристичка партија под старим левичарем Џеремијем Корбином деловала је разједињено и слабашно. Чак и многи фанови Корбина страхују да ће Европљани у преговорима о Брегзиту лако надмудрити брадатог пацифисту. Све веће суме које Брисел испоставља као завршни рачун - говори се о сто милијарди евра! - ојачавају премијерку Меј за коју се верује да би била тврђа преговарачица. Она већ месецима пркосно говори: "Од лошег споразума бољи је никакав споразум."

Корбин уз то није могао да рачуна на сигурне гласове противника Брегзита јер ни сам није фанатични љубитељ (овакве) Европске уније коју види као несолидарну, турбо-капиталистичку и ратоборну. Пред референдум је своју жељу за останком у ЕУ на скали од један до десет оценио са "седам или седам и по". Поука за бираче - ко се по сваку цену противи Брегзиту, можда је боље да гласа за либералне демократе.

Поред тога, напади, као што је недавни у Манчестеру, традиционално иду више у корист конзервативним партијама које заговарају чврсту руку (Law and Order). С тим у вези Корбин је изјавио да је тероризам на Острву рачун за британске интервенције у иностранству. Пребацују му да је дефетиста. С друге стране, Мејову су, још од времена када је била министарка унутрашњих послова, називали другом Челичном лејди.

"Порез на смрт"

Ипак, неколико дана пред изборе нема ни говора о убедљивој победи конзервативаца. Све се променило: последње анкете показују да се априлска предност од 16 процентних поена истопила на једноцифрену разлику. Конзервативци су на 44,3, а лабуристи на 35,2 одсто, док либералне демократе могу да рачунају на 8,2 одсто гласова. С обзиром на већински изборни систем, Тереза Меј и даље има огромне шансе за сопствену већину - кладионице за то дају 80 одсто шанси.

Разлог за промену расположења је јасан и он нема ништа са Брегзитом или питањем унутрашње безбедности него са једном тачком изборног програма торијеваца и звучи доста банално: реформа пензионог система и реформа неге. Ова тачка програма је одједном тачка око које су се сви у држави узбудили: Када неко умре, његова кућа би после требало да се користи за измирења трошкова неге. Корбин то назива "порезом на смрт", можда управо као алузију на "порез на главу", који је 1990. године довео до пада владе премијерке Тачер.

Мејовој се као кукавичлук пребацивало то што је одбила директну конфронтацију са Корбином у једној телевизијској дебати. "Ако се Корбин у време захуктавање своје кампање појави на ТВ дебати, а Тереза Меј се повлачи док њена кампања у исто време слаби, то за бираче једноставно не изгледа добро", примећује политиколог Метју Гудвин.

Као намаз за хлеб

Мишљења о Корбину широко се разилазе: магазин Економист га омаловажава као политичара који повезује "идеолошки екстремизам са политичком неспособношћу". Корбин, баш као и стара Лабуристичка партија из времена пре Тонија Блера, подржава национализацију, повећање пореза за богате и тражи више новца за државни здравствени систем. То добро пролази код сиромашнијих Британаца, али пре свега код младих људи, који 68-годишњег Корбина обожавају као неког гуруа."Одлучујуће питање ће бити хоће ли ови млади људи уопште изаћи на изборе", примећује Џон Куртис са Универзитета Стретклајд у Глазгову.

С друге стране Тереза Меј дели нацију, баш као и стари британски намаз за хлеб Мармите. "Волиш га или мрзиш" иронично стоји на стакленки. У међувремену су премијерку почели да зову Мармите Меј јер је неки много воле, а други исто толико мрзе. Ипак, "чак и људи који не симпатизирају са њом уверени су у њене премијерске способности", верује Крис Просер са Универзитета у Манчестеру.

Тешке прогнозе

Недавна историја нас учи да задивљујући повратак Лабуристичке партије у предизборним анкетама не мора значити ништа. Не само да након Брегзита и Трампа скоро нико не верује анкетама, него и британски изборни систем додатно отежава тачне прогнозе. "Значајно вођство у анкетама само по себи не значи и велику већину у Доњем дому", каже Куртис. Тако су 2015. конзервативци освојили апсолутну већину са само 37 одсто гласова. С друге стране странка УКИП добила је 13 одсто гласова, али само један мандат.

УКИП се за излазак из ЕУ борила као ни једна друга партија. Сада, када су постигли свој главни циљ и када је харизматични Најџел Фараж одступио са позиције шефа, многи УКИП-овци се задовољавају и гласањем за конзервативце. Политиколог Куртис себи за крај ипак дозвољава прогнозу: Конзервативци ће победити .