Иза зидина Кремља...

Ако је московски метро крвоток руске престонице, онда је Кремљ њено срце. Па чак и срце целе Русије. Све оно што се у земљи догађа, а и оно што се никада неће десити, долази из овог комплекса на обали реке Москве.

Окружен Црвеним тргом и Храмом Василија Блаженог са једне стране и прелепим Александровим парком са друге стране, здање у облику неправилног троугла с разлогом је најпознатији и најлепши кремљ (утврђење) на свету. Више пута спаљиван и зидан, комплекс је патио и преживљавао кроз бројне нападе и инвазије, од Монгола и Татара, преко Наполеона и Немаца.

Зидине су у почетку биле дрвене када их је изградио принц Суздаља Јури Долгоруги, а касније беле, кречњачке за време Дмитрија Донског. Остаци тих белих цигала и сада се могу видети на појединим местима у 15. веку, са доласком Ивана Великог на власт, Кремљ доживљава прави процват и добија изглед какав данас, уз неке промене, има. Заслуге за то носе италијански мајстори – "фрјазини" – како су их тада називали.

Главни улаз у комплекс некада се налазио на Црвеном тргу код чувене Спаске куле, на чијем се врху налази позлаћени сат са ког се чује звоно на свака три сата. У време царева туда су пролазиле посете, за време Совјета државни врх, а данас нико. Улаз је затворен и премештен на други крај комплекса, с јужне стране код Александровског парка.

На улазу, који се налази тик до председничког улаза, строга безбедносна контрола. Пролазите кроз скенер а службеници детаљно прегледају торбе. Због повишене опасности од тероризма, такве контроле су уобичајене на сваком прометнијем месту у руској престоници – на улазу у метро станице, тржне центре. Војне и полицијске патроле су на сваком кораку и на улицама.

У Велику палату Кремља, која је посебан комплекс зграда унутар тврђаве и где је резиденција руског председника, забрањен је улаз туристима, на билетарници се не може купити карта за обилазак. Ипак, и то није апсолутна забрана јер је могуће ући под условом да се пријавите неколико месеци раније и то преко агенције која само посебним данима организује туре. Цена је између 150 и 250 (некад и више) долара по особи. Чак и тада не мора да значи да ћете ући у предиван комплекс - приликом пријаве пролазите детаљну процедуру провере пасоша и података. Такође, тура се може и отказати одлуком власти.

Оружана палата – од позлаћених тањира до царских кочија

Прва зграда на коју наилазите унутар Кремља је Оружана палата, један од најстаријих московских музеја основан 1851. Првобитно коришћена као место за смештај муниције, ова зграда чува највећа блага – мачеве, сабље, пушке, чувена Фабержеова јаја, царску одећу и кочије, тронове. Током Октобарске револуције многа црквена блага узета су и донета у Палату. Током Стаљинове власти тридесетих година нека од ових блага продата су и вероватно никад више враћена.

Укупно девет просторија у којима су смештена блага (изузев Фонда дијаманата који се налази у другом делу зграде) организовано је хронолошки. Први експонати руског сребра и злата су из 12. века и некада су красили дворце царске породице. Такође, међу 4.000 експоната у Оружаној палати налазе се и експонати из Србије, као део изложбе црквених предмета.

У једној од просторија изложено је и уникатно оружје, оклопи, мачеви, које су израдиле познате занатлије током 16. века. Заиста делује невероватно да су људи током битке додатно носили и трећину своје килаже, у виду различитих заштита. Филм уживо! Позлаћени и посребрени оклопи нису се носили у Русији у то време, али су део колекције иностраних комада.

Најјачи утисак током обиласка Палате оставља просторија у којој су царске кочије. Попут оних које виђамо у филмовима или замишљамо док читамо бајке, али – праве. Ова колекција броји 17 кочија, међу којима има и зимских и летњих, руских и страних, али и дечијих. Ова колекција је једна од највећих на свету.

Oдржавање добрих дипломатских односа одувек је један од императива оног ко је на челу државе. Прави симбол јесу и најстарије кочије у колекцији. Направљене у Енглеској крајем 16. века, ове кочије обложене црвеном тканином добио је цар Иван Годунов 1603. од краља Џејмса Првог, одмах по ступању на престо.

Док пролазите из просторије у просторију високих таваница и корачате црвно-браон теписима, схватате да се много тога променило, да је човечанство напредовало, технологија се променила. Али је једна ствар остала иста – оно што је богате раздвајало од сиромашних су статусни симболи. Некада кочије, данас скупи аутомобили. Некада су златни тањири висили на зидовима палата, данас скупе слике.

Фонд дијаманата – непроцењиво

У склопу Оружане палате је и Фонд дијаманата у који се, међутим, улази посебно – купује се посебна карта. Ако намеравате да посетите Москву, Фонд је незаобилазно место које мора да се види. На једном месту изложени су неки од најскупљих и највећих дијаманата на свету, необрађени комади злата, царске круне и накит. Ово место вас ни мало не оставља равнодушним.

"Претечу" Фонда какав је данас је основао Петар Велики 1719, рекавши тада да су државни фондови неприкосновени, не могу се мењати, продати или поклонити. Што је најважније, наредио је да сваки наредни цар или царица треба да оставе одређени број драгоцености стечених током владавине, за стални славу империје.

Прве комаде оставио је управо он и то у Зимској палати у Санкт Петербургу. Фонд је у царском граду био све до 1914. када је због страха да ће Немци напасти премештен у Кремљ. Нажалост, после 1926. скоро две трећине дотадашње колекције је продато за потребе државе, односно оснаживање крхке совјетске економије. Не зна се где су ти комади завршили после аукције у "Кристију".

Оно што је остало изложено је у добро чуваним просторијама Оружане палате. Пре уласка дочекаће вас униформисана господа како би вас детаљно преконтролисала. Фотографисање је строго забрањено, а о томе брину чувари унутар просторија.

Собе су тамне, неосветљене, једина светлост долази из витрина у којима су изложена блага, што додатно очарава посетиоце. Бљештећи дијаманти заиста остављају без речи. Један од најлепших и највреднијих је дијамант Орлов од читавих 189 карата! Дијамант је наводно пореклом из Индије, а купио га је гроф Григори Григоријевич Орлов. За овај дијамант се везује необична романтична прича.

Орлов и Катарина Велика су, наводно, били у романтичној вези током њене младости. Када је та њихова веза пуцала, Орлов јој је понудио скупоцени дијамант јер је знао колико га је она желела. Катарина је дијамант узела и ангажовала свог јувелира да изради скиптар у који је уграђен чувени дијамант.

Најлепши део импозантне колекције је и Империјална круна Русије, односно њена реплика. Права круна је први пут коришћена током крунисања Катарине Велике а последњи пут током крунисања Николаја Другог. Њена реплика изложена у Фонду је украшена са 11.426 дијаманата (права је имала 4.936), два реда белих бисера са стране и великим црвеним спинелом, од скоро 400 карата, на врху.

Ову круну лако је могла да задеси судбина другог блага да експерти нису инсистирали другачије. Совјети су, наиме, намеравали да продају неке њене делове како би ојачали националну валуту, што се није десило. Занимљиво је да се изглед ове круне користи у комерцијалне сврхе па се она може видети на неким брендовима вотке и кавијара.

Цар-топ и цар-звоно – некоришћени гиганти 

Омиљене туристичке атракције унутар Кремља су Цар-топ и Цар-звоно, Гинисови рекордери у својим категоријама. Смештени недалеко један од другог на тргу Иванов, ови староседеоци су можда најпознатији експонати у комплексу.

Изливен од бронзе 1586. Цар-топ је дугачак 5,34 метара, а величина калибра је 890 милиметара. Ипак, у рату никад није коришћен. Поједини исторчари, међутим, тврде да је употребљен 1606. како би растерао пепео "Лажног Дмитрија", човека који је узео престо док се претварао да је син Ивана Грозног.

Ремек-дело руске ливачке вештине Наполеон Бонапарта је жарко желео да однесе у Француску ако освоји Москву. Свако његово ђуле тежи готово две тоне! Делује, када се гледа изблиза, да топ и није прављен да би икада био коришћен, већ да би симболизовао царску моћ. Опет оно чувено руско што краси и читаву Москву – да буде што веће и што богатије.

Tоком владавине царице Ано Ивановне направљен је још један гигант – Цар-звоно. Са више од шест метара висине, оно је највеће звоно на свету. Ипак, оно никада није звонило јер га је још док је био у калупу дочекала несрећна судбина. Током пожара 1737. један део је отпао, а наводно су за то криви чувари. 

Када је пожар захватио дрвену контрукцију испод звона, они су ватру покушали да угасе бацивши воду. Хемијска реакција је учинила своје, па се део од 11 тона одломио. Данас, тај део стоји поред другог, већег дела Цар-звона. Да је икада звонило, сматра се да би се звук чуо чак и на 50-60 километара.