Дојче веле: Европа може без Великог брата?
Како би трзавице између Трампа и европских лидера могле да утичу на одбрамбену политику Европе? Саговорници "Дојче велеа" сматрају да је ово последњи тренутак да се Европа војно ослони на себе, али да ту има још много посла.
Речи немачке канцеларке Ангеле Меркел из баварског шатора, о томе како Европа не може да се без изузетка ослони на САД већ треба да се узда у себе, дочекане су у првом реду са одушевљењем.
У другом је дошло питање: да ли је Европа у погледу одбрамбене и безбедносне политике кадра да опстаје без помоћи САД?
Позадина приче је оклевање председника Доналда Трампа да искаже приврженост члану 5 статута НАТО који говори о солидарности у случају напада на једну чланицу Алијансе.
Трамп је више пута критиковао партнере чији издаци за одбрану не достижу два одсто буџета, како то предвиђају договори у оквиру НАТО.
Уколико се његове претње остваре, па Америка као војна сила без премца више не буде гарант безбедности осталих чланица НАТО, да ли је Европа спремна да преузме ствар у своје руке?
Ово је у сваком случају одлична прилика да Европа то учини, каже за Дојче веле Ник Витни из Европског савета за међународне односе.
Према његовом мишљењу, Европа је сада стешњена између претњи Трампове администрације и Русије. Олакшавајућа околност је што у Француској, након избора Емануела Макрона, столује председник који уз Меркелову може бити покретач новог европског самопоуздања.
"Лако је до сада било препознати потребе, али онда одложити посао уз речи: можда следеће године, ако буџетска ситуација дозволи", каже Витни, који је бивши високи званичник Европске агенције за одбрану и додаје да је "потребан ригорозан попис инвентара, да видимо где бацамо огромне количине новца на ствари које ником живом не требају и како да избегнемо дуплирање посла".
Лекције из Либије
Када су европске државе покушале да 2011. године преузму иницијативу у ударима на Либију, брзо се испоставило да интервенција мора да прерасте у интервенцију НАТО, јер Европљани нису имали довољне обавештајне ресурсе, па чак да им се дешава да остану без муниције.
Одговор је била америчка подршка. Зато и Свен Бископ из белгијског Краљевског института за међународне односе сматра да једина шанса Европе лежи у сарадњи у области издатака и инвестиција у одбрану.
Уз политику Вашингтона, коју Бископ назива "Trump first", приоритети САД ће се можда подударати са европским, а можда и неће. Зато, закључује, Европа треба да крене путем "Europe first".
Говорећи о увреженој слици о руској претњи европској безбедности, Бископ наводи да је та прича пренадувана јер Русија није ни изблиза јака колико се представља.
Додаје да 28 чланица ЕУ имају укупно 1,5 милиона људи у униформи, махом професионалних војника.
"Али када се ради о слању снага ван наше територије, то није могуће без САД јер нисмо инвестирали у стратешке опције - у дуголинијски транспорт, сателите, беспилотне летелице, авионе-танкере", тврди Бископ.
Приоритет Европе би управо требало да буде развој пописаних ставки, где би државе требало да поделе трошкове - онда ни магична два одсто буџета не би морала да буду достигнута. Али то ће, признаје Бископ, бити тежак задатак с обзиром да се националне државе нерадо одричу потпуне контроле над нишама војне индустрије.
А нуклеарни арсенал?
Ник Витни највећи проблем види на другом месту. Он указује на оно што зове "ултимативном баријером" у виду америчког арсенала атомског оружја.
Тренутно је, наводи пример, мало вероватно да Русија покуша инвазију на балтичке државе, али "уколико би постојала сумња у америчку нуклеарну гаранцију безбедности, онда би јастреб у Кремљу био у искушењу да каже: Крећемо у напад, јер они ће на послетку морати да попусте".
Како односи континента и Велике Британије нису тренутно сјајни, читав посао такозваног нуклеарног одвраћања пао би на Француску, једину континенталну земљу ЕУ са атомским наоружањем.
Проширење нуклеарног арсенала Париза на све земље Европе захтевало би огромну промену у ставу Француске која, како Витни тумачи, никада није спремна да дели своју нуклеарну моћ.
"Немцима такође никада није било драго да буду под било чијим нуклеарним кишобраном, али ако већ морају, онда би радије били под америчким него под француским како би могли да скупљају ловорике као заштитници Европе", додаје Витни.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар