Дуга историја неспоразума Беле куће и ФБИ-ја

Више демократских посланика у Конгресу, али и бројни коментатори, повлаче паралеле између смене Џејмса Комија и скандала "Вотергејт" који је председника Ричарда Никсона коштао функције. Трампов поступак чак су назвали "Никсонов пут".

У октобру 1973. године, републиканац Никсон сменио је специјалног истражиоца Арчибалда Кокса који је истраживао аферу "Вотергејт".

Та акција је иначе остала запамћена као "Масакр суботње вечери", а Никсон се надао да ће се тако извући из афере о прислушкивању. Али то му се обило о главу.

Прислушкивање у Белој кући је доказано, а против Никсона је покренут поступак за опозив који је он предухитрио подношењем оставке 1974. године. То је једина оставка неког америчког председника у историји.

Све истраге о Клинтоновима

Недељу дана пре прошлогодишњих председничких избора, ФБИ је објавио извештај који баца сенку на супруга Хилари Клинтон, Била Клинтона.

У том извештају се наводи да је Клинтон у јануару 2001. године, последњег дана на председничкој дужности, помиловао Марка Рича за којим се трагало због утаје пореза.

Рич, који је у међувремену преминуо, био се настанио у Швајцарској. Сумња у разлоге за помиловање јавила се пре свега због тога што је бивша Ричова супруга пре тога донирала велику количину новца Клинтону и Демократској странци.

Неколико дана пре тога, сада већ бивши шеф ФБИ-ја, Коми je саопштио да је поново покренуо истрагу и у афери Хилари Клинтон са електронском поштом, јер су пронађена још нека електронска писма, али је додао и то да не види разлог за подизање оптужнице.

Демократе су Комија оптужиле да делом сноси кривицу за пораз Клинтонове на изборима.

Иначе, о томе шта су све специјални истражиоци откривали у вези са бившим америчким председником Билом Клинтоном могу се написати читаве књиге.

Специјални истражилац Кенет Стар је 1994. године радио на афери "Вајтвотер" да би у току те истраге била откривена и Клинтонова веза са приправницом Моником Левински која га је замало коштала председничког мандата.

Злоупотребљена агенција

Нико није толико дуго био на челу ФБИ-ја као Џон Едгар Хувер – од 1924. године до његове смрти 1972. године. И нико није толико као Хувер прогонио комунисте у послератном периоду – и оне за које је сматрао да су комунисти.

Са проблемима се суочио на крају своје вишедеценијске каријере, у време када су председничку дужност обављали Џон Кенеди и Линдон Џонсон.

Било је то време покрета за грађанска права. Мартин Лутер Кинг је, рецимо, за Хувера био права ноћна мора. Касније је на видело изашло и то да је ФБИ непрестано осујећивао покушаје Линдона Џонсона да побољша положај сиромашних, а пре свега Афроамериканаца.

На светло дана изашла су и документа која показују да је ФБИ пратио леве и либералне групе.

Хувер је умро пре него што се сазнало колики је обим те афере и може само да се нагађа да ли би он због тога био смењен. У сваком случају, то је нарушило до тада висок углед ФБИ-ја међу грађанима САД, јер је постало јасно да је агенција злоупотребљена у политичке сврхе.

Људи од поверења

У најстаријем случају који наводимо ради се о превеликој блискости између Беле куће и савезних истражних органа. Било је то време пре ФБИ-ја, када се агенција звала Биро за истраживање – БОИ.

Председник Ворен Хардинг је, након што је 1921. године ступио на дужност, на различите позиције именовао њему блиске и поверљиве људе, међу њима и Харија Доертија на место министра правде.

Хардинг, међутим, није дочекао крај мандата, преминуо је већ 1923. године. Након тога и његови људи остали су без подршке.

На крају, када се сазнало да је шеф БОИ-ја Вилијем Бернс, по налогу министра правосуђа Доертија, водио тајну истрагу против једног демократског сенатора који је желео да открије размере корупције у редовима републиканаца, обојица су морали да поднесу оставке.