Племе Варао од немаштине бежи из Венецуеле у Бразил

Варао, домороци са обала делте реке Ориноко, већ дуго времена преживљавају пецањем, користећи рибу за јело или је продају за новац.

С обзиром на то да влада несташица поврћа и многих других неопходних залиха, усред економске и политичке кризе, не остварују довољно прихода како би преживели од рибарења.

Од прошле године више од 355 домородаца прешло је 1.000 километара аутобусом, са североистока Венецуеле, до Манауса, града у коме живи два милиона људи и у коме власти покушавају да им обезбеде склониште, храну и лекове.

"Нема ничега у Венецуели", говори за Ројтерс Абел Калдерон, 32-годишњи Варао који има улогу портпарола за заједницу која тренутно живи у импровизованим насељима широм града, а неки и испод надвожњака.

"Овде тражимо бољи живот", прича Калдерон испод белог чаршава који штити њега и његовог сина од врелине екваторијалног сунца.

Испод сличне покривке, други емигранти причају на свом матерњем језику док деца трче унаоколо.

Калдерон каже да су одабрали Манаус због тога што је то најближи град у Бразилу у коме су могли да траже посао или помоћ од локалних власти.

За сада, званичници града су обезбедили храну и лекове, а замолили су федералну полицију Бразила да убрза процес документације како би се емигрантима омогућило да се региструју у програме социјалне помоћи, и нађу запослење.

Неки од дошљака изразили су жељу да остану у Бразилу, док су други пут видели као прилику да скупе залихе за родбину која је остала у својим домовима.

"Оно што заиста желе је да скупе новац и прикупе одећу како би олакшали онима који пате од кризе на другој страни границе", рекао је месни секретар за људска права Елајас Емануел.

Калдерон каже да је вољан да остане, потиштен свакодневним потешкоћама и тмином стварности у Венецуели, где су економске бриге и константи немири довели до десетина смрти на протестима.

"Тужно је у Венецуели", говори он, "Тамо је све готово. Овде можемо да радимо и останемо".