АП објавио темељну процену свог извештавања из нацистичке Немачке

Агенција је покренула испитивање свог рада после чланка објављеног прошле године у којем се наводи да је америчка агенција допустила нацистичкој пропаганди да утиче на њено фото извештавање 30-их година пошто је имала своје одељење у Немачкој регистровано по рестриктивним нацистичким законима о медијима.

Ауторка чланка, историчарка Харијет Шарнберг такође је идентификовала немачке фотографе који су радили за АП а који су касније регрутовани у јединице нацистичке војске током Другог светског рата, док их је још плаћао АП.

АП је у преиспитивању свог рада оспорио закључак Харијет Шарнберг да је на било који начин неприкладно сарађивао с нацистичким режимом од 1933. до 1941. док је био присутан у Немачкој. АП је протеран из Немачке када су САД ушле у рат у децембру 1941.

"Увиђамо да је АП требало да ради неке ствари другачије током тог периода, на пример да протестује када је АП-ове фотографије користила нацистичка пропаганда у Немачкој и да одбије да запосли немачке фотографе с активним политичким везама", наводи се у извештају америчке агенције.

АП додаје да је свака сугестија да је настојао да помогне нацистима "просто погрешна".

"Увелико захваљујући АП-овом агресивном извештавању, опасности од нацистичке амбиције за доминацијом у Европи и њиховом бруталном поступању према противницима су пренесени шире у свету", наводи се у извештају.

У извештају се наводе примери када су се уредници АП-а сукобљавали с нацистичким цензорима и захтевали снажније мере како би фото сервис АП-а био независтан од нацистичке пропаганде. Такође се наводе извештаји АП-а из тридесетих година којима се читаоци у САД обавештавају о антисемитском деловању и свирепости нацистичког режима.

Уредница АП-а Сал Базби је рекла да је покривање те агенције догађаја у нацистичкој Немачкој одразило суштинска начела новинског извештавања.

"Од суштинског је значаја покривати тиранске режиме и друге недемократске покрете, када је то могуће унутар граница које контролише, како би се тачно пренело оно што се догађаја унутра", рекла је Базби и додала да АП то ради без угрожавања своје независности и стандарда.

Извештај је направио Лари Хајнцерлинг, професор журналистике на Колумбији који је био заменик уредника спољне редакције, уз помоћ истраживачког новинара АП-а Рендија Хершафта.

Међу кључним налазима извештаја је да је фото-сервис АП-а обезбеђивао фотографије немачким медијима после доласка нациста на власт 1933, када су власти тај сервис као и све остале немачке медије ставиле под контролу министарства пропаганде, као и да су запослени Немци у том сервису били под сталним притиском.

Натписи над сликама у немачким медијима су често мењани тако да се мењају чињенице или су коришћене увреде. Мада је АП често протестовао због покушаја нациста да утичу на извештавање, нема доказа да се агенција бунила због злоупотреба у нацистичким медијима, као што то данас ради у сличним случајевима.

После двогодишњег опирања, АП се 1935. повиновао антисемитском указу да сви људи који раде у немачким медијима морају имати "аријевско" порекло. Фото сервис АП-а је отпустио шест запослених које су нацисти сматрали Јеврејима, али им је помогао да нађу други посао и после да напусте Немачку.

"АП је донео тешку одлуку да се повинује зато што је веровао да је кључно да АП остане у Немачкој и сакупља вести и фотографије током тог кључног периода", наводи се у извештају.

Установљено је да је неколико запослених Немаца имало нацистичке ставове и да су ентузијастично приказивали немачко виђење рата. Међу њима је био жестоки нациста Аустријанац Франц Рот који је као ратни извештач путовао с Вафен СС трупама по фронтовима, после протеривања АП-а из Немачке.

После 1939. немачка влада је регрутовала неколико запослених фото-сервиса АП Немачка за пропаганду и те слике су објављивали немачки медији, док је плате и даље исплаћивао АП Немачка. Управа АП-а је тада веровала да њихове фотографије и даље имају новинарску вредност упркос томе што су путовали с немачким снагама.

После уласка САД у рат 1941, Американци који су радили за АП Немачка су ухапшени и интернирани на пет месеци после чега су депортовани у оквиру размене затвореника. АП Немачка фото-сервис је предат немачком министарству спољних послова и стављен под контролу фотографа Вафен СС-а Хелмута Лаукс.

Према договору Лаукса и дописника АП-а у неутралном Португалу 1942, Лаукс је редовно слао фотографије у редакције АП-а у Њујорку и Лондону. У замену, АП је слао фотографије из САД и неутралних земаља за дистрибуцију у Немачкој. Те фотографије су с једним изузетком објављиване без измена, не рачуњајући натписе који су промењени у складу с нацистичким ставовима.