Би-Би-Си о претњама Пјонгјанга и шта би могао да предузме Трамп

Новинар Би-Би-Сија, истовремено, указује на "песимистичан и оптимистичан сценарио" евенатуалних акција америчког председника Доналда Трампа према Северној Кореји.

"Добијам имејлове од људи из Европе који ме питају да ли ће почети нуклеарни рат, и онда погледам кроз прозор у Сеулу и пијацу на којој се људи лагано крећу међу тезгама, купујући храну", објашњава Еванс.

Еванс додаје да у целом свету упозоравају на опасност, али да на месту које би било "епицентар могућег рата", нема ни најмањег знака страха.

И док напетост расте у далеким земљама, улични плесачи у Сеулу прилазе пролазницима са лецима рекламирајући концерте.

"Ко је у праву? Писци наслова или потенцијалне жртве рата? Да ли је свет одједном постао много опаснији?", пита се Еванс и одговора "с једне стране, очигледно јесте".

Констатујући да је Северна Кореја ближа поседовању ефикасних нуклеарних бојевих глава и ракета и да врши ракетне пробе сваких недељу, он ипак наглашава да је мишљење стручњака да Пјонгјанг нема капацитета да нападне САД.

"Он напредује, али још није дотле стигао. Дан после страшног приказа ракета у Пјонгјангу, Северна Кореја је имала неуспешно лансирање, још једно. Други нови елемент је сам председник Доналд Трамп. Он шаље различите поруке, које захтевају мале анализе", наглашава Еванс.

Претходних дана, Трампова админситрација је умањила значај идеје о нападу на Северну Кореју, подсећа Еванс.

Говорећи о томе какве би акције Трамп могао да предузме, Еван наводи да постоји песимистично и оптимистично гледиште.

Према његовим речима, уколико би Трамп поступао имплусивно, без потребног знања, "ми смо у великој опасности'.

Позивајући се на аутора историје о Корејском рату Макса Хестингса, који је рекао да је немогуће проценити да ли Трамп мисли оно што каже или разуме значај својих речи, као "сценарио из ноће море" описује ултиматум САД Северној Кореји, у коме инсистира да се она одрекне нуклеарног оружја, што би режим у Пјонгјангу одбио.

"Америчке летелице и ракете би потом удариле на нуклеарна постојења Ким Џонг Уна. Сусед и савезник Северне Кореје, Кина, одговорио би гађајући америчку флоту у Пацифику. Одједном, би избио велики рат", упозава аутор.

Наводи, међутим, да постоји и много "мирнији сценарио" на који указују поједини стручњаци из Јужне Кореје.

"Паметан потез Трампа био би враћање на оне мудре речи које је рекао за Кима у време кампање - Разговараћу са њим", каже професор Џон Делури са Јонсеј универзитета.

САД би, како наводи, требало да брзо испреговарају билатерални споразум којим се замрзава нуклеарни и ракетни програм Кима.

"По том сценарију, много новца би било дато Северној Кореји како би се побољшала њена економија. Вероватно би морале да постоје гаранције да режим неће бити збачен. У том случају, Ким Џонг Ун морао би да буде спреман да преговара и морало би да му се укаже нека врста поверење да неће варати и да неће захтевати више", оцењује Делури.

Ипак, наглашава да је под великим знаком питања да ли би Ким тако и реаговао.

Еванс подсећа да је за време бившег председника Барака Обаме, политика називана "стратешким стрпљењем" - стиснути Северну Кореју санкцијама и убедити друге да то ураде, нарочито Кина.

Би-Би-Си подсећа да је потпредседник САД Мајк Пенс, ове недеље на демилитаризованој зони поручио да је готова "ера стратешког стрпљења".

"Али, да ли је? Или се наставља само под другим именом?", пита се Еванс.

Подсећа да су војну опцију, односно напад на севернокорејске нуклеарне инсталације, разматрали и претходни председници, али су ту идеју одбацили јер половина становништва Јужне Кореје живи у Сеулу и околини, која је у домету севернокорејске артиљерије.

Истовремено, оцењује да Ким Џонг Уна до сада није убијен из више разлога - успех није могао да буде загарантован, а није јасно каква би наређења добила војска, није јасно ни како би поступила војска у одмазди против Јужне Кореје у случају да је "врховни вођа" Северне Кореје нападнут.

"Да ли се политика заиста променила зависи од тога да ли Трамп има другачији став према ризику и потнецијалним ратним трошковима, можда рату у који би била увучена Кина", оцењује Еванс.

Аутор текста подсећа да је и Бил Клинтон 1994. разматрао напад на Северну Кореју, а чак је био направљен и план да се пошаљу борци и крстареће ракете, али наређење никада није издато, док се Клинтонов министар одбране Вилијам Пери плашио одмазде против Јужне Кореје.

Ипак, то је био план који је заплашио Севернокорејце и довео до постизања договора.

"Данас, Пери верује да постоји могућност за 'креативну дипломатију', посебно зато што би Кина могла да буде од много веће помоћи него за време Клинтонове власти. Северна Кореја мора да верује да САД могу да нападну и да то Трампову 'непредвидивост' чини предношћу", закључује Еванс.