Токио и Вашингтон – између заједничке одбране и трговинског дефицита

Амерички потпредседник Мајк Пенс посетио је почетком ове недеље јапанску престоницу Токио, где је разговарао са премијером Шинзом Абеом и потпредседником јапанске владе Таром Асом.

Главне теме разговора у Токију били су безбедност, нарочито заједнички напор на обуздавању севернокорејског програма за развој нуклеарног и ракетног наоружања, и трговински односи између две земље.

Потпредседник Пенс у кратком разговору са премијером Абеом нагласио је да његова земља не искључује могућност војне интервенције против Северне Кореје и да "САД стопроцентно стоје уз Јапан".

Његов домаћин је узвратио "да Јапан цени то што се Трампова администрација односи према проблему наоружавања Северне Кореје на основу размишљања по којем су све опције на столу, а не на основу идеје о стратешком стрпљењу."

У протеклих неколико месеци, поред Пенса, Токио су посетили и нови амерички секретар за одбрану Џeјмс Матис и нови државни секретар Рекс Тилерсон.

Те узастопне посете највиших америчких званичника имају за циљ да покажу да се Сједињене Државе неће затворити у себе и допустити да њихов војно-политички утицај у источној Азији опадне, упркос томе што се у време ступања председника Доналда Трампа на функцију, на основу његових предизборних изјава, очекивало да ће се он првенствено окренути решавању економских питања, као што су редукција огромног трговинског дефицита, пресељавање производних капацитета у иностранство, незапосленост међу нискоквалификованом радном снагом и обнова застереле инфраструктуре.

Трампов заокрет

Наиме, током изборне кампање прошле године Доналд Трамп је најављивао да ће, у случају да буде изабран, Сједињене Државе ревидирати споразуме о војној сарадњи са Јапаном и Јужном Корејом и оставити те земље да се саме старају о својој одбрани, јер тренутни безбедносни аранжмани економски превише коштају Вашингтон.

Он је и оптуживао Јапан да манипулише својом валутом и да високим царинама на увоз пољопривредних производа и правним ограничењима на увоз аутомобила отежава трговину америчким предузећима и тако на нефер начин остварује велики годишњи суфицит у размени са САД од 60-70 милијарди долара.

Влади у Токију несумњиво је лакнуло јер Трампова администрација ипак, чини се, наставља политички и војни ангажман високог степена у источној Азији, што потврђује и посета потпредседника Пенса Токију и Сеулу.

Разлози за то што је Трампова администрација окренула леђа изолационистичкој политици коју је он током изборне кампање најављивао када је у питању источна Азија, односно војно-политички савез са Јапаном и Јужном Корејом, бројни су.

Осим очигледних разлога стратешке природе, односно чињенице да би смањивање америчког војног присуства и политичког ангажмана у региону довело до слабљења политичког и економског утицаја Вашингтона и омогућило Пекингу да у тако насталом вакууму прошири и ојача сопствени утицај, ваља поменути и унутрашње прилике у САД, где Трамп трпи жестоку критику у вези са својом спољном политиком и суочава се с претњама опозивом због својих веза са Русијом, услед чега је присиљен да се покаже као чврст лидер када су у питању односи са земљама које представљају потенцијалну претњу безбедности и интересима САД.

Важна је била и брза реакција владе у Токију, која је одмах по избору Трампа за председника прешла у праву дипломатску офанзиву како би га убедила да одржи степен војно-политичког ангажмана какве су САД имале у источној Азији за време његовог претходника Барака Обаме, који је 2009. године објавио да његова земља пребацује тежиште својих стратешких војно-политичких напора са Блиског истока на Азијско-пацифички регион.

Јапански премијер Шинзо Абе био је први страни лидер који је посетио Доналда Трампа пре него што је овај ступио у Белу кућу, а међу првима је отишао у САД и након Трамповог ступања на чело државе.

Такође, Јапан је врло брзо и формулисао велики десетогодишњи пакет инвестиција у америчку привреду који би Трампу требало да помогне у његовој мисији отварања нових радних места и изградње инфраструктуре.
 
Главни камен спотицања пољопривреда и аутомобили

Упркос томе, одмах по ступању на дужност председник Трамп је потписао декрет којим је поништио учешће своје државе у великом мултилатералном споразуму о слободној трговини Транспацифичко партнерство (ТПП), који је иницирала администрација његовог претходника Барака Обаме, и од којег је јапанска влада очекивала да омогући економски раст од пола посто годишње и тако стимулише посусталу јапанску привреду која последњих година често запада у рецесију.

Тај споразум, који је требало да окупи 12 земаља са обода Тихог океана и тако покрије 40 процената светске економије, Трампова администрација је одбацила због страховања да би могао да доведе до даљег затварања производних капацитета у САД и селидбе америчких компанија у иностранство.

Обарање ТПП-а нарочито је велики ударац за јапанског премијера Абеа и његову владу, јер је тај споразум требало да буде ослонац њених напора за ревитализацију јапанске економије и јер је сам Абе уложио много времена, труда и личног политичког капитала да би надвладао снажно противљење том споразуму у својој земљи, нарочито од стране пољопривредних задруга и фармацеутске индустрије.

Повлачење из ТПП-а значи да ће Вашингтон сада тражити потписивање билатералних трговинских споразума са сваком од земаља које су биле укључене у његово формулисање, а притом, несумњиво, Трампова администрација ће из све снаге настојати да осетно смањи трговински дефицит, што у Токију изазива немалу забринутост, јер би то могло да значи повећање америчких тарифа на увоз и евентуални трговински рат, што би додатно, и у знатној мери, отежало задатак владе да обезбеди економски раст.

Јапан високим царинама штити свој пољопривредни сектор који, због планинског рељефа и велике густине насељености у долинама и равницама, карактерише велика расцепканост земљишта, као и велика просечна старост становништва које се бави ратарством и сточарством. Проблем је висока цена материјала и машина за пољопривредну производњу.

С друге стране, САД располажу великим пространством на којем пољопривредна механизација може ефикасно да буде коришћена, као и врло јефтином радном снагом, често латиноамеричког порекла, због чега оне постижу већу продуктивност и нижу цену.

Зато је у интересу јапанских пољопривредника да њихова земља задржи високе тарифе и квоте на увоз хране северноамеричког порекла, нарочито меса и пиринча. Када је у питању аутомобилска индустрија, Јапан годишње у САД извезе око милион возила, док амерички произвођачи у Земљи излазећег сунца продају само око 10.000 аутомобила годишње.

Вашингтон ову огромну разлику види као резултат праксе јапанске владе која се, наводно, састоји у томе да се кроз постављање тешких захтева у вези са еколошким карактеристикама аутомобилима, дилерском мрежом и снабдевањем деловима омете слободан увоз страних возила и да предност домаћим произвођачима.

Јапанска страна, међутим, на тај аргумент одговара указивањем на чињеницу да се немачке марке попут БМВ-а, "мерцедеса" и "аудија" у Јапану одлично продају, те сугерише да би амерички аутомобили имали бољу прођу у Јапану када би трошили мање горива и били поузданији.

Преговори тек предстоје?

Јапански медији јављају да потпредседник Пенс током разговора са потпредседником јапанске владе Асом није затражио отварање јапанског тржишта за америчке пољопривредне производе и попуштање регулативе која се односи на увоз аутомобила, али да је изнео став да би две земље требало да отпочну преговоре који би у будућности могли да резултирају закључивањем билатералног споразума о слободној трговини.

Пенс је пред камерама извештача у Токију изјавио да "председник Трамп истински верује да је у интересу САД да преговоре у вези са трговином врши на билатералним основама".

У Токију влада забринутост да би процес формулације новог трговинског споразума између две земље могао да доведе до трвења у односима између две земље – ситуација коју би јапанска влада заиста желела да избегне. Заменик премијера Таро Асо изјавио је да је "трговинско трвење између две земље све даља прошлост", чиме је поново указао да његова влада од америчке стране очекује да не наступи агресивно и не проузрокује једну врсту трговинског рата какав је био виђен између две земље осамдесетих година прошлог века.

Јапанска влада је брзо формулишући план за улагање 15 милијарди долара у америчку привреду у наредних десет година, у пројекте у области телекомуникација, аутомобилске индустрије и железничке инфраструктуре, учинила оно што је било у њеној моћи како би удовољила амбицијама новог америчког председника и ублажила притисак нове администрације у Вашингтону на своју земљу када су у питању економски односи.

Остаје да се види да ли и у којој мери ће је то заштитити од настојања Вашингтона да брзо и осетно умањи трговички дефицит, за шта је најлакша и најбржа мера увођење високих царина и квота на увоз.

Мада су током припреме ТПП-а, договорени снижавање царина и укидање квота на увоз у разним областима привреде, пошто ће нова америчка администрација за потписивање билатералног уговора о слободној трговини тражити још повољније услове за себе, преговори између две земље сигурно ће бити дуги и тешки.