Историјски референдум у Турској – нови тест за Ердогана

На данашњем референдуму гласаће се о уставним променама којима се проширују овлашћења председника Реџепа Тајипа Ердогана, тако да има сву извршну моћ у својим рукама и власт наредних 12 година. Гостујући у Дневнику РТС-а Владимир Ајзенхамер је рекао да постоји бојазан да дође до узурпације власти.

"То су околности у којима постоји могућност да се кампања одвија на начин на који се одвијала, а то је да је опозиција добијала знатно мање простора у медијима који су били узурпирани присталицама референдума, односно позитивног изјашњавања на референдуму. Негде је реалност да је у питању тесна већина међутим у условима какви јесу, очекује се да Ердоган победи", рекао је Ајзенхамер.

Већ има података о излазности у иностранству која је велика, то су гласачи који су Ердогану важни. Говорећи о променама које могу да наступе и шта би оне значиле за 80 милиона грађана Турске, Ајзенхамер каже да постоји бојазан да због манира владања и чињенице да владајућа партија показује све полуге моћи, може доћи до узурпације власти, да се из председничког система пређе у модерни султанат.

"По ових 18 амандмана, колико је планирано на постојећи Устав, имамо трансформацију председничке улоге да председник може владати путем декрета, да он поставља половину шефова, односно кључних фигура правосуђа, да је он тај који расписује ванредно стање и бира министре, односно високе државне службенике. Влада више постојати неће, улога премијера, односно функција премијера се укида, Ердоган постаје носилац извршне власти. То није проблематично у смислу да то постоји и у САД и у Русији, донекле и у Француској, ми имамо такву ситацију у свету, али овде постоји бојазан да због манира владања може доћи до узурпације власти", објаснио је Ајзенхамер.

Ердоган каже, то није узурпација, него ефикасност власти, као пример наводи борбу против терорзима.

"Ердоган екстремистичку Радничку партију Курдистана користи као стални аргумент да увећа моћ. Да ли ће држава постати ефикаснија у борби против тероризма – можда, али постаће функционалнија у пежоративном смислу када је у питању разрачунавање са неистомишљеницима, што већ видимо, тако да ако постоји позитиван аспект ове приче, постоји и негативан и те како", истакао је Ајзенхамер.

Један од негативних ефеката референдумске кампање је однос са Европом. Он је побољшан у време потписивања споразума о избеглицама али то је управо био аргумент Ердогану да Европи прети. Ајзенхамер каже да ЕУ и Турска већ дуго играју "својеврсни танго" и да оваква реторика није новост.

"Новост је да је она оштрија него раније, али пред сваке парламентарне изборе у протеклих деценију, ви сте увек имали оштрију реторику Анкаре и подсећање да је пут ка ЕУ џомбаст, да се пут ка Бриселу вуче и да због тога Турска константно подсећа да има алтернативу, да ће почети да гледа источно ка Русији или Азији", истакао је Ајзенхамер.

"Кад се избори заврше имамо министра за евроинтеграције који понавља да је европски пут неупитан. Сада је констелација међународних односа другачија са избегличком кризом, са кризом ЕУ. Више не видимо јединство у бриселском кругу и Анкара то осећа, али за Турску је то питање престижа, од Ататурка на овамо, и ту чак ни исламисти на власти нису изузетак", додао је Ајзенхамер.

Ајзехнамер каже да на овај начин Ердоган заправо повећава притисак на ЕУ.

"Борба може постати грубља него икада. Да ли ће он отворити границе и пустити мигранте, скептичан сам, али можемо очекивати да он калкулише да омогући цурење, да подсети да затворене руте могу да се активирају без обзира што се Европа осећа сигурном јер може да затвори границе", додао је Ајзенхамер.

Говорећи о увођењу смртне казне у Турској Ајзенхамер каже да је она битан део приче односа Анкаре и Брисела.

"Што се тиче смртне казне, та прича је нешто што ће Ердоган заиста гурати и изгурати јер се она не тиче само Европе него његовог манира владања и то би било ефикасно средство за разрачунавање са противницима. Није само питање на Анкари, него колико је Брисел спреман у попуштању", закључио је Ајзенхамер.