Турска, референдумска кампања улази у завршну фазу

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, обраћајући се присталицама у насељу Тузла у Истанбулу, поручио је да ће реформа "донети стабилност и поверење" које је потребно Турској за развој и раст.

"Да ли је то 'да' за једну државу? Да ли је то 'да' за једну заставу? Да ли је то 'да' за једну домовину? Да, да, да", узвикнуо је Ердоган.

Противници уставних промена пријавили су више до 100 инцидената застрашивања, насиља и притварања.

Ердоган је означио противнике измена Устава као људе намеравају да дестабилизују Турску и оптужио их да су у дослуху с терористима окривљеним за несупели пуч у јулу 2016. године.

"Недеља ће бити прекретница у нашој борби против тероризма", рекао је Ердоган.

Кампања мора да се заврши данас до 18 сати по локалном времену, указује АФП, који наводи да би резултат тог референдума могао да има шири утицај на све аспекте будућности те државе и Ердогану обезбеди још 12 година на власти.

У интервјуу за државну телевизију ТРТ, Ердоган је прогнозирао победу на референдуму тврдећи да истраживања показују да уставне реформе подржава између 55 и 60 одсто гласача.

"У недељу, мислим да ће бити веома јасан исход у корист оних који су за", рекао је Ердоган који би требало да одржи још још четири говора у Истанбулу.

Уколико победи на референдуму, Ердоган ће имати овлашћење да поставља министре, а читава бирократија биће централизована у његовој председничкој палати.

Противници су забринути да ће новом систему недостајати "баланс и провере" који су специфични за систем САД, са циљем да се председништво одврати од владавине једног човека.

Лидер главне опозиционе Републиканске народне партије, Кемал Киличдарглу упозорио је да Турска бира да ли жели да и даље има демократски парламентарни систем или владавину једног човека.

Киличдарглу је нови систем описао као "аутобус без кочница, чија је дестинација непозната".

Завршни митинг одржаће данас у Дијарбакиру, на југоистоку Турске, и друга по величини опозициона Народна демократска странка, чији су копредседавајући Фиген Јуксекдаг и Селахатин Демирташ, у затвору због оптужби да су подржавали курдске милитанте.

Референдум се одржава 94 године након што је Кемал Ататурк основао модерну Турску, а могао би да промени односе Анкаре са Западом, мировне преговоре са Курдима и процесе унутар друштва.

Нови систем био би на снази од новембра 2019. године, када би председнички и парламентарни избори били одржани у исто време.

С обзиром на то, Ердоган би у новом систему могао да остане на власти до 2029. уместо до 2024. године.

Негативан исход, међутим, био би велики ударац за његов статус свемогућег владара у Турској, наводе агенције.

У случају лаке победе, Ердоган би могао самопоуздано да се одлучно удаљи од европских интеграција и покаже да Турска може да створи алтернативна стратешка партнерства, укључујући и оно са Русијом, наводи АФП.

Ердоган је први турски председник који је започео мировне преговоре са законом забрањеном Курдском радничком партијом (ПКК), што је резултовало обуставом ватре.

Победа би значила да није искључена опција да ће Ердоган поново отворити дијалог са Курдима.

Дојче веле у анализи уочи референдума наводи да Ердоган жели да постане "Ататурк после Ататурка" увођењем председничког система и да истовремено поништи секуларну традицију оснивача турске државе.