Дојче веле: Ердоган против Ататурка

Молба калифа је била скромна. Током редовне молитве петком он је рекао да би радо носио турбан у стилу султана Мехмеда II из XV века. Желео је да зна да ли председник има нешто против. Председник, који је био тек неколико месеци на тој позицији, дао је осоран одговор: Калифу би боље било да носи капут на дворедно копчање који је уобичајен код модерних државника. Уопште, објаснио је председник касније, калифат је "нонсенс".

Ово је сцена коју је турски историчар Шукру Ханиоглу описао у биографији првог председника турске републике Мустафе Кемала - касније названог Ататурк. Сцена је пример одлучног, али и простог начина на који се Ататурк опходио према религијској и политичкој традицији Османског царства које је било управо пропало.

На сличан, ригорозан начин је Кемал поступио када се залагао да укине функцију имама који је био надлежан за турски парламент. "Овде нам не требају молитве", рекао је. За Кемала је, пише Ханиоглу, постојала само једна религија: секуларна република.

Болне реформе

Сходно томе и шири делови становништва су показали своју резервисаност. Образована елита у градовима је подржавала Кемалове реформе, а већина, која је била традиционална, за реформе није хтела ни да чује. Ови други су осуђивали што се на суду заклетва више није полагала заклињући се у Алаха, већ у част и што је секуларизам 1937. године проглашен основом на којој почива република. Исто се догодило и са другим реформама: увођење Грегоријанског календара, замена феса шеширом, замена арапског латиничним писмом, увођење недеље као новог нерадног дана у седмици уместо петка, увођење права гласа за жене 1934. године.

Ататурк је у историју ушао као модернизатор Турске и до данас слови за њеног најважнијег представника - у сваком случају у званичном сећању. Но чињеница је, пише историчар Ханиоглу, да Кемал и његови следбеници нису схватили реалност у којој се налази турско друштво.

"Вођство раније републике је потценило снагу отпора социјалне умрежености у једном муслиманском друштву. Као и бројни европски интелектуалци крајем 19. и почетком 20. столећа, и они су били чврстог - али из данашње перспективе погрешног - убеђења да религија ускоро неће бити ништа више него магловито сећање из прошлости."

Противник

Актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган се нада да ће на референдуму у недељу народ потврдити увођење представничког система. Чанер Авер из Центра за турске студије у Есену претпоставља да Ердоган жели да уђе у историју као најважнији државник након Ататурка. И још нешто га покреће, каже Авер: "Он жели апсолутну моћ. За то му треба промена Устава. Јер само тако се de facto председнички систем може прогласити уставним."

Део плана је и значајна 2023. година када ће бити прослављена 100. годишњица Турске. "Тада Ердоган жели да слови за најјачег лидера који је извео Турску из кризе, али и из конфликата са суседним земљама и одвео је у будућност."

Како би добио потребну подршку за планирани председнички систем, Ердоган циља управо на ону већину у становништву која је у међувремену скоро стотину година против реформи Мустафе Кемала. Важни су му симболи: наредио је да се изгради велика џамија на брежуљку изнад Босфора, повећао је порез на алкохол и забранио његово служење у близини џамија. Тиме је загорчао живот бројним гостионичарима, чак и онима у монденским квартовима турских градова. Ердоган је прогурао и то да жене поново могу носити мараму у државним институцијама попут универзитета, судова и парламената.

Гласање о идентитету

Идеолошки, како каже Чанер Авер, Ердоган потиче из национално-конзервативног миљеа. "Ако постигне своје циљеве, онда ћемо се вероватно у државном апарату суочити са одговарајућим елементима." Додуше, каже Авер, мало је вероватно да ће земља заиста постати исламска република. "Међутим, национални, конзервативни и исламистички гласови ће се јаче осетити у државним структурама и могуће у јавном животу, у образовном систему и академском животу", додаје Авер.

Ердоган жели да политички преуреди Турску, а ту добро дође терен културе. Тиме се он дефинише као идеолошка противтежа Мустафи Кемалу. Турска је, тако описује историчар Ханиоглу, била културолошки модерна само на површини. Ердоган сада користи конзервативну енергију која је деценијама дремала, али није нестала. Референдум о увођењу председничког система је стога такође гласање о идентитету земље.