Пољска истрага: Авион Качињског разнела термобаричка бомба

"Последњу фазу трагедије у Смоленску изазвала је експлозија у трупу авиона која је уништила авион, разнела га не делиће и десетине хиљада комадића, убијајући путнике. Након обављених експеримената можемо да кажемо да је највероватнији узрок експлозије била термобаричка бомба", саопштила је комисија новинарима у Варшави.

Шеф комисије Вацлав Берчињски рекао је претходно пољској државној телевизији ТВП да експерименти које је његова комисија извршила на моделу трупа авиона у аеродинамичком тунелу и воденом тунелу показују да су и руска и пољска званична истрага те авионске несреће дошле до погрешних закључака да је реч о авионској несрећи и неосновано искључиле тезу атентата.

Новинарима је комисија представила филм, како је навео Берчињски, као илустрацију досадашњег рада те комисије, који садржи тезе да су руски контролори намерно, по директиви из Москве, погрешно навели авион тако да пилоти мисле да су ближе писти и да немају више могућности да оду на други круг.

"Активности руске стране морале су 10. априла 2010. да доведу до катастрофе. Контролори су знали да ће ситуација с авионом бити тешка, али не само да нису информисали посаду Ту-154 већ су наставили да је доводе у заблуду", саопштила је комисија.

Комисија под надзором министра одбране Антонија Маћеревича, у којој нема стручњака за истрагу о авионским несрећама, у модел на којем је обављала експерименте сместила је оригинална авионска седишта и моделе људских ткива, а након термобаричке експлозије узела је узорке за анализу експлозивних материја.

Чињеница да су анализе само једног узорка, а не преосталих 19, показале постојање експлозива по мишљењу комисије објашњава зашто претходне званичне истраге, ни пољска ни руска, нису на телима нашле остатке експлозива ни икакве друге доказе за атентат.

Шта су показале званичне истраге? 

Званична руска и пољска истрага те несреће у којој је уз председника Леха Качињског погинуло 95 чланова високе државне и војне делегације и посаде авиона закључиле су да је за пад авиона крив покушај пилота да слети по густој магли и немогућим временским условима на лоше опремљен војни аеродром у Смоленску, како председник Качињски и државна делегација не би каснили на важну комеморацију стрељаним пољским официрима у Катинској шуми крај Смоленска.

За разлику од руске, пољска званична истрага истакла је да су паду авиона допринели и руски контролори лета због тога што су се плашили дипломатског скандала између Москве и Варшаве и нису забранили председничком авиону да слети, већ су му саопштили да услова за слетање нема, али да је одлука на посади да проба и да евентуално оде на други круг.

Брат близанац погинулог председника, лидер данас владајуће пољске конзервативне странке Јарослав Качињски никада се није помирио да је његов брат погинуо у трагичној али обичној авионској несрећи, и инсистира на теорији завере: да је обарање авиона у ствари атентат на његовог брата близанца, а по наређењу руског председника Владимира Путина.

Због тога је одмах након доласка конзервативца Качињског на власт у јесен 2015. године обновљена истрага тужилаштва, а основана је и ова нова комисија која има задатак да нађе доказе за теорију завере о руском атентату, као и о томе да се тадашњи пољски премијер, сада председник Европског савета Доналд Туск, заверио са Путином да сакрије, докаже и заташка атентат.

Пољаци, међутим, све мање верују у тезу завере и то да су Руси оборили авион иако их пољске власти у то убеђују, а присталица теорије атентата и завере остало је сада свега око 14 одсто, према анкети дневника Жечпосполита пред ову седмогодишњицу несреће.