Климатске промене у служби политичког надметања

Доналд Трамп на прво место жели да стави радника, тако на неки начин уклања уредбу којој је човек био циљ, а којом се ограничава емисија гасова са ефектом стаклене баште у централама на угаљ.

"Данас предузимам историјски корак да укинемо прописе који су убице радних места", рекао је Трамп.

Потом је руски председник Владимир Путин, oбилазаћи Арктик, ослободио делом одговорности човека за то што нам се клима мења. Сматра да је загревање почело 1930. када човек није могао да утиче као данас.

"Климатске промене доносе повољније услове да се развије економски потенцијал региона", истакао је Путин.

Метеоролози иду два века раније. Meтеоролог Биљана Вранеш објашњава да се Индустријска револуција 1750. ставља као кључна за поређење промена температуре на планети.

"Година 2016. је најтоплија година откако се температура мери на земљи. Развој индустрије, ефекат стаклене баште, емисије гасова са ефектом стаклене баште, концентрација угљен-диоксида у атмосфери, све постаје есктремно и не можемо рећи да је продукт вулканских ерупција нити ишта томе слично што се памти кроз далеку историју. Главни кривац је човек и то је став Светске метеоролошке организације", објашњава Биљана Вранеш.

Клима и овај пут, чини се, губи трку са профитом. Вредност сировина на Арктику о којима говори Путин процењује се на 30 билиона долара. А Трамп настоји да повећа домаћу производњу енергената и подстакне отварање радних места.

"То је мешавина политике и економије. Oно што је неспорна чињеница је да угаљ губи економски значај. Велике светске банке прекидају финансирање пројеката на угаљ и све више места заузима све јефтинија алтернативна енергија. Русија је пети загађивач на свету, зависна је од фосилног горива, угља, поготово у Сибиру", наводи спољнополитички коментатор Милан Мишић.

Лидери 195 земаља потписали су пре две године у Паризу споразум о борби против климатских промена чији је циљ да се до краја века температура не повећа више од 1,5 степени. Потписнице су и САД и Руска Федерација, која га још није ратификовала.

"Реч је, дакле, о некој врсти лабављења глобалног консензуса о заустављању климатских промена али не и о његовом напуштању", објашњава Мишић.

Једно од Трампових обећања из кампање било је да ће отказати међународни споразум и да ће из програма УН о глобалном загревању повући амерички новац. Договор из Париза подразумева и финансијску помоћ за најпогођеније земље од 100 милијарди долара годишње до 2020.